Legla je Penka, zaspala,
u tova gusto branište,
y šiljegarsko pladnište,
pod ono drvo masleno,
s belu se krpu prekrila, 5
sitna đy rosa izbila,
Dunuše vire, virušće,
čušnuše drvo masleno.
„Proklete da ste virušće,
što tolko silno dunuste, 10
zašto mi sanak razbiste,
na s'n mi dojdoše tri mladi,
tri mladi, tri neženjeni.
Prvi mi dade prstenček,
kroz njega da ga proviru. 15
Drugi mi dade jabalku,
za dušu da mu pronesu.
Treći me ljubi u lice,
da mi je bolje na jave!"
