Лахан/38
5.
МАРИЈА, пређашњи
МАРИЈА: Ево ме, светли супруже.
ЛАХАН: Знаш ли ти да је против мене буна?
МАРИЈА: Нуто мога предсказанија!
ЛАХАН: Данас ћу ићи да их похватам.
МАРИЈА: О, само данас немој!
ЛАХАН: Зато што је пук'о астал? Гркиња и још царска кћи, па на такве будалаштине држи!
МАРИЈА: Овакове су будалаштине предвестиле и Тешину смрт. Не иди, Лахане, само данас не иди! Послушај и мене једанпут. Ах! Нисам се бадава онако препала. Одложи до сутра.
ЛАХАН: Шта ти велиш, Богоре?
БОГОР: Ја мислим, светла круно, што ће бити јесенас, нека буде вечерас. Други пут ја л' их моћи скупити, ја л' не моћи, а данас се прилика сама указује.
МАРИЈА: Богоре!
БОГОР: Опрости, светла царице, не мора бити, као што ја велим; него кад ме цар пита . . .
ЛАХАН: Ти мислиш као прави поданик, и добро чиниш, Богоре; но кад се царици не љуби, оставићемо за други пут.
БОГОР: Како ти наредиш, светли царе. Али ја опет велим . . .
ЛАХАН: Не, не, царица је преча. Јеси ли задовољна, Марице?
МАРИЈА: Не знаш како ти благодарим.
ЛАХАН (смешећи се): Нит' је твој астал, нити твоја слутња што ме задржа. Ко би се овима дао поводити? Него ова играчка трпи одлагања. А, Богоре? Играчка, ал' ће некога скупо стати.
|