Lahan/38
5.
MARIJA, pređašnji
MARIJA: Evo me, svetli supruže.
LAHAN: Znaš li ti da je protiv mene buna?
MARIJA: Nuto moga predskazanija!
LAHAN: Danas ću ići da ih pohvatam.
MARIJA: O, samo danas nemoj!
LAHAN: Zato što je puk'o astal? Grkinja i još carska kći, pa na takve budalaštine drži!
MARIJA: Ovakove su budalaštine predvestile i Tešinu smrt. Ne idi, Lahane, samo danas ne idi! Poslušaj i mene jedanput. Ah! Nisam se badava onako prepala. Odloži do sutra.
LAHAN: Šta ti veliš, Bogore?
BOGOR: Ja mislim, svetla kruno, što će biti jesenas, neka bude večeras. Drugi put ja l' ih moći skupiti, ja l' ne moći, a danas se prilika sama ukazuje.
MARIJA: Bogore!
BOGOR: Oprosti, svetla carice, ne mora biti, kao što ja velim; nego kad me car pita . . .
LAHAN: Ti misliš kao pravi podanik, i dobro činiš, Bogore; no kad se carici ne ljubi, ostavićemo za drugi put.
BOGOR: Kako ti narediš, svetli care. Ali ja opet velim . . .
LAHAN: Ne, ne, carica je preča. Jesi li zadovoljna, Marice?
MARIJA: Ne znaš kako ti blagodarim.
LAHAN (smešeći se): Nit' je tvoj astal, niti tvoja slutnja što me zadrža. Ko bi se ovima dao povoditi? Nego ova igračka trpi odlaganja. A, Bogore? Igračka, al' će nekoga skupo stati.
|