Лахан/24
8.
Један ПАСТИР, пређашњи
ПАСТИР: Светла круно, ја сам послат од војводе Лахана.
КОНСТАНТИН: Од цара Лахана. (Поклони се). Он је син Јасенов — јургетар или говедар? Не знам који ¬син, старији или млађи? — Шта заповеда твој цар Куркубиташ?
ПАСТИР: Он не заповеда ништа, него се клања високом ти царству. Његова није жеља проливати крв своје браће.
КОНСТАНТИН: Него моју?
ПАСТИР: Он жели да се сва несрећа умири и ове услове прави: Нека се царица Марија, која је доста невоље причинила, као женска глава, уклони, да не може безаконија чинити у име твоје, нека се скупштина сазове и нек' ти се даду саветници честити људи, докле не оздравиш; па ће одмах он и сва дружина његова положити оружије.
КОНСТАНТИН: И ти л' си из те дружине?
ПАСТИР: Јесам.
КОНСТАНТИН: Знаш ли која је казна за онога, који се на свог цара диже? (Прелимиру). Да се погуби.
ПРЕЛИМИР: Светла круно, посланик . . .
КОНСТАНТИН: Бунтовник нема заштиту закона; где се ухвати, ту треба да погине. Води га, и одмах војска нек се диже.
ПАСТИР: Светла круно, мене је лако погубити, али помисли да после мене голема војска стоји. Константин. Ја ћу овако сакат да предводим војску против тога јургетара. — Одлаз'те и људи нек' се дижу!
|