Лазо бајрактар и Тептиш-буљубаша

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Лазо бајрактар и Тептиш-буљубаша

0001 Вино пије Плавша арамбаша
0002 У планину под зелену јелу,
0003 Поред Плавше Лазо бајрактаре,
0004 Наоколо тридес’ одметника,
0005 Који бјагу скоро побегнули
0006 Од зулума ага босанскије;
0007 Невоља им бјеше додијала,
0008 Јунаци су срца јуначкога,
0009 Турски зулум поднет’ не могоше,
0010 У зелену гору умакоше,
0011 Арамбашу Плавшу поставише,
0012 Од Турака млоге јаде граде,
0013 Роба робе, а сијеку главе.
0014 Када бјеше о Митрову дану,
0015 Те опаде са горе листина,
0016 А на гору нападе китина,
0017 Беседи им Плавша арамбаша:
0018 „Браћо моја и дружино драга,
0019 Ђе ли ћемо зиму зимовати ─
0020 Лето прође, тамна зима дође!”
0021 Онда вели тридесет јунака:
0022 „Ми смо чули да казују људи
0023 Да имаде ломна Гора Црна,
0024 Што се никад не боји Турака,
0025 Од Косова сабљу наоштрила,
0026 Не да Турку на Цетиње доћи,
0027 Под њом јесте крвава Морача,
0028 Ко утече, браћо, у Морачу
0029 Не боји се никога до Бога,
0030 Јер га бране ускоци јунаци,
0031 Не даду га прије своје главе ─
0032 Бјеж’те право у Морачу тврду,
0033 Тамо ћемо зиму зимовати,
0034 А на љето отуд поранити,
0035 Сјећи ћемо Турке на комаде,
0036 Наше ћемо покајати старе!”
0037 Онда Плавша стаде беседити:
0038 „Чујте, браћо и моја дружино,
0039 Послушајте мене арамбашу,
0040 Не идите у Морачу тврду,
0041 Није лако у Морачу доћи,
0042 А ми људи јесмо непознати,
0043 Сам Бог знаде како ће нам бити,
0044 Но ајдемо шеру Сарајеву
0045 По имену евенди-кадији!
0046 Откако сам стао арамбашом,
0047 Седам ми је књига оправио,
0048 Он ме зове на зимовник тврди,
0049 У књигама тврду веру даје,
0050 Он се куне дином и аманом
0051 И турскијем постом рамазаном
0052 Да нам ништа учинити неће!”
0053 Таман Плавша у ријечи б’јаше,
0054 Док ето ти блиједо Латинче,
0055 Капу скида, до земље се свија,
0056 Љуби Плавшу у скути у руку,
0057 Па му даде књигу из недара.
0058 Узе књигу Плавша арамбаша,
0059 Кад сагледа што му ситна пише,
0060 Овако је Плавша беседио:
0061 „Ево мене осма књига дође
0062 Од Турчина евенди-кадије,
0063 Турчин даје божју вјеру тврду,
0064 Тврда вјера тврђа од камена,
0065 Да нам ништа учинити неће,
0066 Тек да зиму код њег’ презимимо,
0067 А на лето да се постарамо
0068 Да му добро исе учинимо,
0069 Што од ага силом добавимо!”
0070 То рекоше, па се послушаше,
0071 По сриједи пушке доватише,
0072 Па пођоше право Сарајеву,
0073 Ама неће Лазо бајрактару,
0074 Овако им Лазо проговара:
0075 „Не идите, браћо моја драга,
0076 У бијела шера Срајева,
0077 Сви оћете лудо погинути ─
0078 У Турчина вјера на колено,
0079 Не вјерујте, браћо, мусломану,
0080 Но ајдемо у Морачу тврду!”
0081 Ту Лазове не слушају речи,
0082 Сам остаде под јелику Лазо,
0083 Све мислио што ће и како ће,
0084 Па наједно јунак је смислио,
0085 Сам у себи био говорио:
0086 „Тешко оном свакоме јунаку
0087 Који нема друга ниједнога ─
0088 Куд погине тридес’ одметника,
0089 Баш и Плавша добри арамбаша,
0090 Нек погине Лазо бајратару
0091 Да у мене семе не остаје!”
0092 Па довати пушку џевердара,
0093 Сиђе Лазо гори Романији.
0094 Кад га виђе Плавша и дружина,
0095 То је њима врло мило било.
0096 Калаузи блиједо Латинче,
0097 Док дођоше шеру Сарајеву,
0098 У по ноћце тамне долазили
0099 У кади’не пребијеле дворе,
0100 Задрмаше алком на капију.
0101 Ту кадија седи у авлију,
0102 Скочи Турчин, отвори капију,
0103 Па сусрете Плавшу у авлију,
0104 Руке шире, у лица се љубе,
0105 Па иг води на бијелу кулу,
0106 Донесе им пива и јестива,
0107 Јунаци се одморише дивно.
0108 Ту седише пет недеља дана,
0109 Док Турчину ситна књига дође
0110 Да с’ кадија у чипчије спрема.
0111 Кад кадија скоро поћи ћаше,
0112 Води Плавшу и друге јунаке,
0113 У потају, уп друме тије,
0114 Па им даје двије кћери миле
0115 Да им служе вино и ракију
0116 Док се Турчин од чивчија врати.
0117 Па кадија поседе ђогина,
0118 Оде право по Босни поносној.
0119 Мало стало, задуго не било,
0120 Гди је срећа, ту је и несрећа,
0121 То се чуло по бијелу шеру,
0122 По бијелу шеру Сарајеву,
0123 Да је Плавша зазимио зиму
0124 У средину шера Сарајева.
0125 То зачуо травнички везиру,
0126 Па дозива тептиш-буљубашу:
0127 „Иди, слуго, тептиш-буљубаша,
0128 Те под тевтер удри Сарајево,
0129 Све претури ане и дућане ─
0130 Ако нађеш Плавшу и дружину,
0131 Честита ћу тебе учинити!”
0132 Скочи тевтиш, једва дочекао,
0133 Па дозива делибашу-Ибра:
0134 „Бирај, Ибро, тридес’ пашалија
0135 Да идемо шеру Сарајеву!”
0136 А кад чуо делибаша Ибро,
0137 Милије му беше од свијета,
0138 Па изабра тридес’ пашалија,
0139 Гди год кога побољега знаде,
0140 Право иду шеру Сарајеву.
0141 Па кад тевтиш Сарајеву дође,
0142 Он под тевтер тури Сарајево,
0143 Све претура ане и дућане,
0144 Док до пола Сарајева дође,
0145 Белој кули евенти-кадије.
0146 Ту је Плавши лоша срећа била,
0147 Ђе му нема евенди-кадије,
0148 А тевтиш је кулу опасао,
0149 И кади’не кћери пофатао,
0150 Па иг бије плетеном камџијом,
0151 Куд их бије, све им крвца лије,
0152 Још девојке тврде вјере б’јају,
0153 Не казују Плавшу ни дружину.
0154 Виђе тевтиш и прилика каза
0155 Да је Плавша у подруме тије,
0156 Па долази на подрумска врата,
0157 Грлом виче, грло га бољело:
0158 „Море, Плавша, отвори ми врата,
0159 Ето теби божју вјеру дајем
0160 Да ти ништа учинити нећу!”
0161 Јави му се Плавша из подрума:
0162 „О, тевтишу, црна твоја мајка,
0163 Ђе ти дође да оставиш главу
0164 Пред подрумом евенди-кадије!”
0165 Ама тевтиш опет одговара,
0166 Па и Плавши прво повторава:
0167 „Ој, ти Плавшо, силан каурине,
0168 Кунем ти се дином и аманом
0169 И мојијем постом рамазаном
0170 Да ти ништа учинити нећу ─
0171 Отвори ми на подруму врата
0172 Да пијемо, да се напијемо!
0173 Кад се рујна вина напијемо,
0174 Ми оћемо у наше кафане
0175 Ти остани опет у подруму!”
0176 Ни то Плавши мило не бијаше,
0177 Ал’ му друга бити не могаше,
0178 Па отвори на подруму врата.
0179 Ујави се тевтиш-буљубаша
0180 Са тридесет своји пашалија,
0181 Сви седоше у подруму Турци,
0182 Међу свима совра постављена,
0183 На соври је вино и ракија.
0184 Здесна седи Плавша арамбаша,
0185 До Плавше је Лазо бајратаре,
0186 До Лаза је тридес’ одметника,
0187 И слијеве тевтиш-буљубаша,
0188 До тевтиша делибаша Ибро,
0189 Покрај Ибра тридес’ пашалија.
0190 Пише вино док се напојише,
0191 Дође чаша делибаши-Ибру,
0192 Стаде Ибро чашом напијати,
0193 У Плавшино здравље помињати:
0194 „Здрав си, Плавшо, горски арамбашо,
0195 Ни у здравље цара ни цесара,
0196 Но у здравље сабље демискије,
0197 Коју јесам добро наоштрио,
0198 За тебе је, Плавша, приштедио,
0199 С њоме мислим тебе погубити
0200 И твојега Лаза бајратара!”
0201 Дође чаша Лазу бајратару,
0202 Па наздрави тевтиш-буљубаши:
0203 „Ни у моје ни у твоје зравље,
0204 Но у здравље моје златке мале,
0205 Којено су у Млетке ковате,
0206 За пет стотин’ жутије дуката,
0207 С њима мислим тебе погубити
0208 И твојега делибашу-Ибра ─
0209 Раја ће ми дуго помињати
0210 Ђе укидо земљи зулумћара!”
0211 Чашу попи, на совру турио,
0212 Па истрже двије златке мале,
0213 Обадв’јема даде ватру живу,
0214 Десном гађа тевтиш-буљубашу,
0215 Усред чела, међу очи живе,
0216 Све му прште мозак по подруму,
0217 А лијевом делибашу Ибра,
0218 На прси му токе проломио,
0219 А на плећа пенџер отворио,
0220 Мртва оба на совру панула.
0221 Та да видиш тридес’ пашалија,
0222 Потегоше шесет кубурлија,
0223 Па на Лаза ватру оборише.
0224 Ту Србима добра срећа била,
0225 Сагоше се соври и трапези,
0226 Преко свију ватра претурила.
0227 Одметници пушке повадише,
0228 Па на Турке ватру оборише ─
0229 Мили боже, чуда великога,
0230 Нож сијева, крв се пролијева,
0231 Не види се од мене до тебе,
0232 По подруму магла уватила!
0233 Бога моли Плавша арамбаша:
0234 „Дај ми, Боже, ветра са планина
0235 Да растера маглу по подруму,
0236 Да ја виђу које задобио,
0237 Или Турци али одметници!”
0238 Бог му даде, срећа донијела,
0239 Ветар пуну посред Сарајева,
0240 Те исћера маглу из подрума ─
0241 И ту Плавши добра срећа била,
0242 На скупу му тридес’ одметника,
0243 Тек му нема друга најбољега
0244 По имену Лаза бајрактара.
0245 У подрум се Плавша повратио
0246 Да рањена понесу јунака,
0247 Али Лаза до појаса нема
0248 Од жестока праха и олова.
0249 Онда Плавша дружину нареди,
0250 Па пламене ноже повадише
0251 И кроз Турке нагло ударише.
0252 Здраво Плавша у Морачу дође
0253 И доведе тридес’ одметника,
0254 Тамо су иг добро дочекали,
0255 Као браћу своју загрлили.
0256 Ту јунаци зазимише зиму,
0257 А на лето добро поранише,
0258 Па одоше у Босну поносну,
0259 Многе јаде од Турака граде.
0260 Давно било, сад се помињало,
0261 Сад велимо да се веселимо!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.