Лазар Пециреп (САНУ)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Лазар Пециреп

0001 Вино пију лаки Црногорци
0002 Насред чева, насред Горе Црне,
0003 А међу њи сердарина Марко;
0004 Пише вино док се напојише,
0005 Ракија им еглен отвараше.
0006 Онда рече сердарина Марко:
0007 „Вала Богу, браћо Црногорци,
0008 Како неста у Чеву јунака
0009 Како што су по Никшићу Турци,
0010 Који нама Турци досадише
0011 И велику жалост учињеше —
0012 Зајмише ни коње и волове,
0013 Бијеле нам проваљују куле,
0014 А из кула благо понијеше,
0015 А жалосно робље поведоше,
0016 Црногорске главе понијеше!”
0017 Оде бројит’ по Никшиће Турке:
0018 „А какав је Осман капетане,
0019 Какав ли је Рушевић Рама,
0020 Какав ли је Арсовић Шабане,
0021 Какав ли је Бећа Прељевић,
0022 А какав је Аџиманић Дура,
0023 Какав ли је Бабићу Јакшаре!
0024 Већ и нама досадише Турци,
0025 Већ овако живјет’ не можемо!”
0026 Но да видиш тридест Чевљана,
0027 Сваки мучи, ништа не говори,
0028 До једина Пециреп’ Лазара;
0029 Док се пропе на кољена Лазо,
0030 Па отиде с Марком бесједити:
0031 „Црн ти образ, сердарина Марко,
0032 Што ти хабаш по Чеву јунаке,
0033 А ти валиш по Никшиће Турке,
0034 Који леже на узуру Турци,
0035 А гоне им кола и саони,
0036 А ради им сиротиња раја,
0037 Ласно ти је њима бјесовати!
0038 Кунем ти се, истином ти кажем,
0039 Док ја бија у моју Голију,
0040 На широку долу Реповића,
0041 Ти су мени доходили Турци
0042 Неће ли ми зулум учињети;
0043 Не дадо им зулум учињети,
0044 Сердар Марко, су два брата моја,
0045 Не заклати овна испод звона,
0046 Нити добра вола испод кола
0047 Ни из стоке јаловице овце.
0048 Док се добро расрчише Турци,
0049 По Никшићу војску покупише,
0050 На Голију мене ударише,
0051 Иљаду ми брата плијенише,
0052 Пет стотина коња и говеди,
0053 Бијелу ми похараше кулу,
0054 А из куле благо понијеше,
0055 А стару ми мајку поћушнуше,
0056 Оста стара мајка на буњаку,
0057 Моја стара мајка кукајући,
0058 А одоше Турци пјевајући.
0059 Ја утеко у гору зелену,
0060 Сердар Марко, су два брата моја,
0061 Одо тражит’ проз Голију Турке,
0062 А и моје овце и говеда
0063 Од широка дола Реповића.
0064 Доклен бисмо насред од Голије,
0065 Седам-осам посјекосмо глава.
0066 Ту велика припуче несрећа,
0067 На ме загон учињеше Турци
0068 И оба ми брата посјекоше;
0069 Ја остадо сам у Голији,
0070 Одо пратит’ кроз Голију Турке;
0071 Од Голије до Дуге пољане,
0072 Осамнаест посјеко грађана,
0073 Па се врну долу Реповића —
0074 Бијела ми сагорела кула,
0075 Нађо стару на буњаку мајку.
0076 Па побјего ломној Гори Црној,
0077 Здраво дођо Чеву каменоме,
0078 Па покупи једну чету малу,
0079 Малу чету, три-четири друга,
0080 Па отидо проз моју Голију,
0081 Доклен сидо на Вучар планину.
0082 А што Осман-капетана валиш,
0083 Ту десисмо два брата његова,
0084 Западосмо, те ји посјекосмо,
0085 Примисмо им коње и оружје,
0086 Двије њине главе понијесмо,
0087 Здраво дођо Чеву каменоме.
0088 Кад стадосмо шићар дијелити,
0089 И тебе смо исо учињели.
0090 Па покупи другу чету малу,
0091 Чету малу, седам-осам друга,
0092 Одведо ји проз моју Голију,
0093 Док сидосмо у Вучар планину,
0094 Одо тражит по Вучару Турке.
0095 Док нађосмо двије Груде младе,
0096 Код њи бјеше добра трговина,
0097 Сердар Марко, шест стотин’ овнова.
0098 Западосмо, па им ударисмо,
0099 Обојици главе посјекосмо,
0100 Шест стотина брава плијенисмо,
0101 Здраво Чеву каменоме дођо.
0102 Знаш, соколе, сердарина Марко,
0103 Кад стадосмо шићар дијелити,
0104 И тебе смо исо учињели.
0105 Па покупи трећу чету, Марко,
0106 Малу чету, четрнаест друга,
0107 Одведо ји проз моју Голију,
0108 Доклен сидо у вучар планину,
0109 Одо тражит’ по Вучару Турке.
0110 Док ево ти два Веризовића,
0111 Код њи бјеше добра трговина,
0112 Сердар Марко, три стотин’ волова,
0113 Па на конак њима ударисмо,
0114 Обојици главе посјекосмо,
0115 Њине русе главе понијесмо,
0116 А прогнасмо три стотин’ волова,
0117 Здраво дођо Чеву каменоме.
0118 Кад стадосмо шићар дијелити,
0119 И тебе смо исо учињели.
0120 Одма купи чету малу,
0121 Малу чету, седамнаест друга,
0122 Одведо ји проз моју Голију,
0123 Доклен дођо на Вучар планину,
0124 Одо тражит’ по Вучару Турке,
0125 Тражисмо ји, ништа не могосмо,
0126 Попалисмо стаје и сијена,
0127 Те никшићке поклекнуше овце.
0128 Ноћи граду у чаршију дођо,
0129 Одо тражит’ по чаршији Турке,
0130 Тражисмо ји, ништа не могосмо,
0131 Седамдесет кућа запалисмо
0132 И доста им квара учинисмо,
0133 Па побјего Чеву каменоме.
0134 Па покупи пуно тридесет друга,
0135 Одведо ји кроз моју Голију,
0136 Одо тражит’ по Вучару Турке,
0137 Тражисмо ји, ништа не могосмо,
0138 Па се спушти пољу у Рудине,
0139 А окрену крајме уз Кусине,
0140 Доклен дођо на Клисуру тврду.
0141 Ту чекасмо од Никшића Турке,
0142 Сердар Марко, за неђељу дана,
0143 Док ево ти стотину товара,
0144 А за њима педесет грађана,
0145 А ђе иду са Приштине Турци,
0146 Они гоне робу свакојаку,
0147 А највише свиле и чивита.
0148 Западосмо, те им ударисмо,
0149 Милоснога Бога поменусмо,
0150 Убисмо се огњем из пушака;
0151 Док изагна из товара Турке,
0152 Таман двадест глава посјекосмо,
0153 Бог ми даде, не погибе друга,
0154 Ни погибе ни ране допаде.
0155 Отесмо им стотину товара,
0156 Поћерасмо кроз моју Голију,
0157 А Голија ломна и крвава.
0158 Полу робе у гору турсимо,
0159 Половину Чеву доћерасмо,
0160 За оно се опет поврнусмо.
0161 Кад на есап благо ударисмо,
0162 Тридест друга по триста цекина.
0163 Па не шћеше твоји Црногорци —
0164 До приморске гоге изведоше,
0165 Те по Чеву куле поградише,
0166 Дотаде ји нигђе не бијаше,
0167 А на себе Турке напуштише.
0168 Знаш, соколе, сердарина Марко,
0169 Кад узе осамнаест друга,
0170 Одведо ји кроз моју Голију,
0171 Доклен сидо у Вучар планину.
0172 А што Бећу Прељевића фалиш,
0173 Ту нађосмо два Бећина сина,
0174 Код њих бјеше пет стотин’ оваца
0175 И стотину крава и телаца,
0176 Па ја чујем да се Бећ авали:
0177 Кад је онда на ме ударио,
0178 Да је брата погубио мога.
0179 Пуштисмо ји док оконачише,
0180 Па на конак њима ударисмо,
0181 Два Бећина погубисмо сина,
0182 Пробосимо двије буле младе
0183 Што им краве у крајине музу,
0184 Појависмо овце и говеда,
0185 Осванусмо у ломна Пјешивца,
0186 Испод куле војводе Илије.
0187 А испаде војвода Илија:
0188 „ Харанзада, Пециреп’ Лазаре,
0189 Чије главе, чије буле младе,
0190 Чије овце, чија су говеда?”
0191 А ја њему по истини каза:
0192 „Двије главе, два Бећина сина,
0193 А јиош њине двије буле младе
0194 И његове овце и говеда!”
0195 А рече му војвода Илија:
0196 „О соколе, Пециреп’ Лазаре,
0197 Ја сам био јуче на састанку,
0198 С грађанима вјеру уватио,
0199 Побро миј е Бећа Прељевићу,
0200 Сјутра ћу му на састанак поћи,
0201 Шта ћу побру на састанак казат’ —
0202 Не’ш пројавит’ овце и говеда!”
0203 А рече му Пециреп Лазаре:
0204 „Док је мене ломна Гора Црна
0205 А још моји осамнаест друга,
0206 Пројавићу овце и говеда!”
0207 А кад зачу војвода Илија,
0208 Другом стаде говорити с њием:
0209 „Наш соколе, Пециреп’ Лазаре,
0210 Ја те Богом истинијем кумим,
0211 Ај’ се сврни на бијелу кулу
0212 Да починеш трудан и уморан,
0213 Да с’ напијеш вина црвенога,
0214 Да ми једну књигу оправимо
0215 Крвавоме граду никшићкоме,
0216 Да ми један станак учинимо
0217 Широкоме крају Шмишљеноме,
0218 Да с Турцима вјеру ухватимо!”
0219 А кад зачу Пециреп Лазаре,
0220 Он се сврати на бијелу кулу,
0221 Одма ситну књигу накитише,
0222 А Никшићу граду оправише:
0223 „Ајте, Турци, да се састанемо!”
0224 Одонуд Турци излазише,
0225 А одовуд Лазар с Пјешивцима,
0226 Кад на крају, те се састадоше.
0227 Но говори Осман капетане:
0228 „Аранзадо, Пециреп’ Лазаре,
0229 Ко је вјеру теби дао тврду —
0230 Много си ми јада учинио!”
0231 Но говори Пециреп Лазаре:
0232 „О Турчине, Осман капетане,
0233 Ја не иштем вјере ни амана
0234 Док је мене на рамена глава!
0235 Знаш ти мене што си учинио —
0236 Два си моја брата погубио,
0237 Бијелу ми кулу запалио,
0238 Уз’о ми овце и говеда,
0239 А стару ми мајку поћушнуо,
0240 Зајмио ме ломној Гори Црној!”
0241 А кад зачу Осман капетане:
0242 „О соколе, Пециреп’ Лазаре,
0243 Ја те Богом великијем кумим,
0244 И српскијем светијем Јованом
0245 И турскијем свецом Муамедом —
0246 Од’, Лазаре, да се помиримо
0247 И два брата да ти умиримо,
0248 Па, Лазаре, да се не ћерамо!”
0249 А кад зачу Пециреп Лазаре —
0250 За два брата иљаду дуката
0251 И вранчића Осман-капетана,
0252 Иште токе Бабића Јакишара,
0253 Мале ушке Рушевић’ Раме,
0254 Сјајну брешку Аџиманић’ Дура,
0255 Џевердана са града диздара.
0256 А кад зачу Осман капетане,
0257 Ударио порез по Никшићу,
0258 Изброји му иљаду дуката,
0259 И даде му од града залоге.
0260 Таде тврду вјеру уватише
0261 И врати му двије буле младе,
0262 И одјави овце и говеда,
0263 Здраво Чеву дође каменоме.
0264 Кад крдовници овце закрдише,
0265 По Вучару опет издигнуше,
0266 Спушћају се у Рудине равне.
0267 „Кунем ти се, сердарина Марко,
0268 Да ја могу вјеру преметнути,
0269 Ја би њине раскрдио овце,
0270 Доста би им јада направио!”
0271 А кад сачу сердарина Марко,
0272 Пољуби га с обедвије стране:
0273 „О Лазаре, наш соколе сиви,
0274 Ајд’ уводи у Рудине овце,
0275 Да ми једну војску покупимо,
0276 На Рудине да им ударимо!”
0277 А кад зачу Пециреп Лазаре,
0278 Он узео три-четири друга,
0279 А на плећи турио обравницу,
0280 Па отиде кроз ломну Голију,
0281 Те се спушти у Рудине равне,
0282 Уводио стотину торина,
0283 Код њи бјеше стотину чобана.
0284 Доклен Лазар уводио овце,
0285 Сердар марко покупио војску,
0286 На Рудине те им ударише,
0287 Плијенише стотину торина,
0288 Посјекоше педесет чобана;
0289 Бог им даде, не погибе друга.
0290 Здраво дошли ломној Гори Црној.
0291 Те велики шићар дијелише,
0292 А Лазару даше старешинство,
0293 Великије стотину овнова.
0294 Оће Лазар, весела му мајка,
0295 А нама сва здрава дружина!



Извор[уреди]

САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.