Lazar Pecirep
0001 Vino piju laki Crnogorci
0002 Nasred čeva, nasred Gore Crne,
0003 A među nji serdarina Marko;
0004 Piše vino dok se napojiše,
0005 Rakija im eglen otvaraše.
0006 Onda reče serdarina Marko:
0007 „Vala Bogu, braćo Crnogorci,
0008 Kako nesta u Čevu junaka
0009 Kako što su po Nikšiću Turci,
0010 Koji nama Turci dosadiše
0011 I veliku žalost učinješe —
0012 Zajmiše ni konje i volove,
0013 Bijele nam provaljuju kule,
0014 A iz kula blago poniješe,
0015 A žalosno roblje povedoše,
0016 Crnogorske glave poniješe!”
0017 Ode brojit’ po Nikšiće Turke:
0018 „A kakav je Osman kapetane,
0019 Kakav li je Rušević Rama,
0020 Kakav li je Arsović Šabane,
0021 Kakav li je Beća Preljević,
0022 A kakav je Adžimanić Dura,
0023 Kakav li je Babiću Jakšare!
0024 Već i nama dosadiše Turci,
0025 Već ovako živjet’ ne možemo!”
0026 No da vidiš tridest Čevljana,
0027 Svaki muči, ništa ne govori,
0028 Do jedina Pecirep’ Lazara;
0029 Dok se prope na koljena Lazo,
0030 Pa otide s Markom besjediti:
0031 „Crn ti obraz, serdarina Marko,
0032 Što ti habaš po Čevu junake,
0033 A ti vališ po Nikšiće Turke,
0034 Koji leže na uzuru Turci,
0035 A gone im kola i saoni,
0036 A radi im sirotinja raja,
0037 Lasno ti je njima bjesovati!
0038 Kunem ti se, istinom ti kažem,
0039 Dok ja bija u moju Goliju,
0040 Na široku dolu Repovića,
0041 Ti su meni dohodili Turci
0042 Neće li mi zulum učinjeti;
0043 Ne dado im zulum učinjeti,
0044 Serdar Marko, su dva brata moja,
0045 Ne zaklati ovna ispod zvona,
0046 Niti dobra vola ispod kola
0047 Ni iz stoke jalovice ovce.
0048 Dok se dobro rasrčiše Turci,
0049 Po Nikšiću vojsku pokupiše,
0050 Na Goliju mene udariše,
0051 Iljadu mi brata plijeniše,
0052 Pet stotina konja i govedi,
0053 Bijelu mi poharaše kulu,
0054 A iz kule blago poniješe,
0055 A staru mi majku poćušnuše,
0056 Osta stara majka na bunjaku,
0057 Moja stara majka kukajući,
0058 A odoše Turci pjevajući.
0059 Ja uteko u goru zelenu,
0060 Serdar Marko, su dva brata moja,
0061 Odo tražit’ proz Goliju Turke,
0062 A i moje ovce i goveda
0063 Od široka dola Repovića.
0064 Doklen bismo nasred od Golije,
0065 Sedam-osam posjekosmo glava.
0066 Tu velika pripuče nesreća,
0067 Na me zagon učinješe Turci
0068 I oba mi brata posjekoše;
0069 Ja ostado sam u Goliji,
0070 Odo pratit’ kroz Goliju Turke;
0071 Od Golije do Duge poljane,
0072 Osamnaest posjeko građana,
0073 Pa se vrnu dolu Repovića —
0074 Bijela mi sagorela kula,
0075 Nađo staru na bunjaku majku.
0076 Pa pobjego lomnoj Gori Crnoj,
0077 Zdravo dođo Čevu kamenome,
0078 Pa pokupi jednu četu malu,
0079 Malu četu, tri-četiri druga,
0080 Pa otido proz moju Goliju,
0081 Doklen sido na Vučar planinu.
0082 A što Osman-kapetana vališ,
0083 Tu desismo dva brata njegova,
0084 Zapadosmo, te ji posjekosmo,
0085 Primismo im konje i oružje,
0086 Dvije njine glave ponijesmo,
0087 Zdravo dođo Čevu kamenome.
0088 Kad stadosmo šićar dijeliti,
0089 I tebe smo iso učinjeli.
0090 Pa pokupi drugu četu malu,
0091 Četu malu, sedam-osam druga,
0092 Odvedo ji proz moju Goliju,
0093 Dok sidosmo u Vučar planinu,
0094 Odo tražit po Vučaru Turke.
0095 Dok nađosmo dvije Grude mlade,
0096 Kod nji bješe dobra trgovina,
0097 Serdar Marko, šest stotin’ ovnova.
0098 Zapadosmo, pa im udarismo,
0099 Obojici glave posjekosmo,
0100 Šest stotina brava plijenismo,
0101 Zdravo Čevu kamenome dođo.
0102 Znaš, sokole, serdarina Marko,
0103 Kad stadosmo šićar dijeliti,
0104 I tebe smo iso učinjeli.
0105 Pa pokupi treću četu, Marko,
0106 Malu četu, četrnaest druga,
0107 Odvedo ji proz moju Goliju,
0108 Doklen sido u vučar planinu,
0109 Odo tražit’ po Vučaru Turke.
0110 Dok evo ti dva Verizovića,
0111 Kod nji bješe dobra trgovina,
0112 Serdar Marko, tri stotin’ volova,
0113 Pa na konak njima udarismo,
0114 Obojici glave posjekosmo,
0115 Njine ruse glave ponijesmo,
0116 A prognasmo tri stotin’ volova,
0117 Zdravo dođo Čevu kamenome.
0118 Kad stadosmo šićar dijeliti,
0119 I tebe smo iso učinjeli.
0120 Odma kupi četu malu,
0121 Malu četu, sedamnaest druga,
0122 Odvedo ji proz moju Goliju,
0123 Doklen dođo na Vučar planinu,
0124 Odo tražit’ po Vučaru Turke,
0125 Tražismo ji, ništa ne mogosmo,
0126 Popalismo staje i sijena,
0127 Te nikšićke pokleknuše ovce.
0128 Noći gradu u čaršiju dođo,
0129 Odo tražit’ po čaršiji Turke,
0130 Tražismo ji, ništa ne mogosmo,
0131 Sedamdeset kuća zapalismo
0132 I dosta im kvara učinismo,
0133 Pa pobjego Čevu kamenome.
0134 Pa pokupi puno trideset druga,
0135 Odvedo ji kroz moju Goliju,
0136 Odo tražit’ po Vučaru Turke,
0137 Tražismo ji, ništa ne mogosmo,
0138 Pa se spušti polju u Rudine,
0139 A okrenu krajme uz Kusine,
0140 Doklen dođo na Klisuru tvrdu.
0141 Tu čekasmo od Nikšića Turke,
0142 Serdar Marko, za neđelju dana,
0143 Dok evo ti stotinu tovara,
0144 A za njima pedeset građana,
0145 A đe idu sa Prištine Turci,
0146 Oni gone robu svakojaku,
0147 A najviše svile i čivita.
0148 Zapadosmo, te im udarismo,
0149 Milosnoga Boga pomenusmo,
0150 Ubismo se ognjem iz pušaka;
0151 Dok izagna iz tovara Turke,
0152 Taman dvadest glava posjekosmo,
0153 Bog mi dade, ne pogibe druga,
0154 Ni pogibe ni rane dopade.
0155 Otesmo im stotinu tovara,
0156 Poćerasmo kroz moju Goliju,
0157 A Golija lomna i krvava.
0158 Polu robe u goru tursimo,
0159 Polovinu Čevu doćerasmo,
0160 Za ono se opet povrnusmo.
0161 Kad na esap blago udarismo,
0162 Tridest druga po trista cekina.
0163 Pa ne šćeše tvoji Crnogorci —
0164 Do primorske goge izvedoše,
0165 Te po Čevu kule pogradiše,
0166 Dotade ji nigđe ne bijaše,
0167 A na sebe Turke napuštiše.
0168 Znaš, sokole, serdarina Marko,
0169 Kad uze osamnaest druga,
0170 Odvedo ji kroz moju Goliju,
0171 Doklen sido u Vučar planinu.
0172 A što Beću Preljevića fališ,
0173 Tu nađosmo dva Bećina sina,
0174 Kod njih bješe pet stotin’ ovaca
0175 I stotinu krava i telaca,
0176 Pa ja čujem da se Beć avali:
0177 Kad je onda na me udario,
0178 Da je brata pogubio moga.
0179 Puštismo ji dok okonačiše,
0180 Pa na konak njima udarismo,
0181 Dva Bećina pogubismo sina,
0182 Probosimo dvije bule mlade
0183 Što im krave u krajine muzu,
0184 Pojavismo ovce i goveda,
0185 Osvanusmo u lomna Pješivca,
0186 Ispod kule vojvode Ilije.
0187 A ispade vojvoda Ilija:
0188 „ Haranzada, Pecirep’ Lazare,
0189 Čije glave, čije bule mlade,
0190 Čije ovce, čija su goveda?”
0191 A ja njemu po istini kaza:
0192 „Dvije glave, dva Bećina sina,
0193 A jioš njine dvije bule mlade
0194 I njegove ovce i goveda!”
0195 A reče mu vojvoda Ilija:
0196 „O sokole, Pecirep’ Lazare,
0197 Ja sam bio juče na sastanku,
0198 S građanima vjeru uvatio,
0199 Pobro mij e Beća Preljeviću,
0200 Sjutra ću mu na sastanak poći,
0201 Šta ću pobru na sastanak kazat’ —
0202 Ne’š projavit’ ovce i goveda!”
0203 A reče mu Pecirep Lazare:
0204 „Dok je mene lomna Gora Crna
0205 A još moji osamnaest druga,
0206 Projaviću ovce i goveda!”
0207 A kad začu vojvoda Ilija,
0208 Drugom stade govoriti s njiem:
0209 „Naš sokole, Pecirep’ Lazare,
0210 Ja te Bogom istinijem kumim,
0211 Aj’ se svrni na bijelu kulu
0212 Da počineš trudan i umoran,
0213 Da s’ napiješ vina crvenoga,
0214 Da mi jednu knjigu opravimo
0215 Krvavome gradu nikšićkome,
0216 Da mi jedan stanak učinimo
0217 Širokome kraju Šmišljenome,
0218 Da s Turcima vjeru uhvatimo!”
0219 A kad začu Pecirep Lazare,
0220 On se svrati na bijelu kulu,
0221 Odma sitnu knjigu nakitiše,
0222 A Nikšiću gradu opraviše:
0223 „Ajte, Turci, da se sastanemo!”
0224 Odonud Turci izlaziše,
0225 A odovud Lazar s Pješivcima,
0226 Kad na kraju, te se sastadoše.
0227 No govori Osman kapetane:
0228 „Aranzado, Pecirep’ Lazare,
0229 Ko je vjeru tebi dao tvrdu —
0230 Mnogo si mi jada učinio!”
0231 No govori Pecirep Lazare:
0232 „O Turčine, Osman kapetane,
0233 Ja ne ištem vjere ni amana
0234 Dok je mene na ramena glava!
0235 Znaš ti mene što si učinio —
0236 Dva si moja brata pogubio,
0237 Bijelu mi kulu zapalio,
0238 Uz’o mi ovce i goveda,
0239 A staru mi majku poćušnuo,
0240 Zajmio me lomnoj Gori Crnoj!”
0241 A kad začu Osman kapetane:
0242 „O sokole, Pecirep’ Lazare,
0243 Ja te Bogom velikijem kumim,
0244 I srpskijem svetijem Jovanom
0245 I turskijem svecom Muamedom —
0246 Od’, Lazare, da se pomirimo
0247 I dva brata da ti umirimo,
0248 Pa, Lazare, da se ne ćeramo!”
0249 A kad začu Pecirep Lazare —
0250 Za dva brata iljadu dukata
0251 I vrančića Osman-kapetana,
0252 Ište toke Babića Jakišara,
0253 Male uške Rušević’ Rame,
0254 Sjajnu brešku Adžimanić’ Dura,
0255 Dževerdana sa grada dizdara.
0256 A kad začu Osman kapetane,
0257 Udario porez po Nikšiću,
0258 Izbroji mu iljadu dukata,
0259 I dade mu od grada zaloge.
0260 Tade tvrdu vjeru uvatiše
0261 I vrati mu dvije bule mlade,
0262 I odjavi ovce i goveda,
0263 Zdravo Čevu dođe kamenome.
0264 Kad krdovnici ovce zakrdiše,
0265 Po Vučaru opet izdignuše,
0266 Spušćaju se u Rudine ravne.
0267 „Kunem ti se, serdarina Marko,
0268 Da ja mogu vjeru premetnuti,
0269 Ja bi njine raskrdio ovce,
0270 Dosta bi im jada napravio!”
0271 A kad saču serdarina Marko,
0272 Poljubi ga s obedvije strane:
0273 „O Lazare, naš sokole sivi,
0274 Ajd’ uvodi u Rudine ovce,
0275 Da mi jednu vojsku pokupimo,
0276 Na Rudine da im udarimo!”
0277 A kad začu Pecirep Lazare,
0278 On uzeo tri-četiri druga,
0279 A na pleći turio obravnicu,
0280 Pa otide kroz lomnu Goliju,
0281 Te se spušti u Rudine ravne,
0282 Uvodio stotinu torina,
0283 Kod nji bješe stotinu čobana.
0284 Doklen Lazar uvodio ovce,
0285 Serdar marko pokupio vojsku,
0286 Na Rudine te im udariše,
0287 Plijeniše stotinu torina,
0288 Posjekoše pedeset čobana;
0289 Bog im dade, ne pogibe druga.
0290 Zdravo došli lomnoj Gori Crnoj.
0291 Te veliki šićar dijeliše,
0292 A Lazaru daše starešinstvo,
0293 Velikije stotinu ovnova.
0294 Oće Lazar, vesela mu majka,
0295 A nama sva zdrava družina!
