Лазаричке песме у прешевској Моравици
Момчило Златановић: Лазаричке песме у прешевској Моравици „Расковник", ХIV (1988). бр. 51-52, с. 9-14.
У селима Прешевске Моравице, као на пример, у Славујевцу, Стрезовцу и Рељану, још се негују лазаричке магијско-обредне игре и пеоме[1].
Међу древним обредима у Славујевцу су, свакако, најбоље очувани и најомиљенији сировари и лазарице[2].
На Лазареву суботу 1988. године славујевачке домове су опходиле три лазаричке групе. У свакој је било пет девојчица: две „предњице", две „задњице" и један „лазар". Најбоље је била увежбана група у којој су биле Валентина Томић (1976), Биљана Митић (1976), Зорица Цветковић (1976), Драгана Јаћимовић (1978) и лазар Верица Цветковић (1978). Лазар је био накићен разнобојним перјем од живине, манистрама и многим лепим марамама. Иначе, пре неколико година у Славујевцу је било девет лазаричких група.
За играње и певање девојчице се припремају две недеље. Уче их старије жене и девојке које су већ биле у лазарицама.
У посету сеоским домовима лазарице полазе у петак ујутру. Тога дана ручају у кући из које је лазар. Старији је обичај да се тога петка кува кукуруз и да се њиме послужују девојчице пошто отпевају песме укућанима или пчелама (ако их домаћинство има). Лазарице се „раските", „растуре" у суботу увече, обично у лазаревом дому.
Лазарице у Славујевцу су певале читав циклус лазаричких песама, које су измењене у садржини, композицији, а највише у језику. Многе дијалекатске речи и облици замењени су књижевиим. Нпр.: „Попише је сватови" (м. „Попише гу сватави"), „Пуна чаша ракије" (м. „Пуна чаша ракија", „Над водом цавти ниче игличе" (м. „Над воду цавти ниче игличе"), „Да испрша њено лице" (м. „Да иопрша њојно лице"); итд. На ове и друге језичке промене утицали су школа, радио и телевизија.
Девојчице су могле да певају песме свим укућанима. Знају посебне песме за дете, младића, девојку, невесту, домаћина итд. Ако је, пак, одојче у питању (коме први пут певају), отпевају му почетке од трију песама. Најчешће почињу стихом „Вијан ветар по планини".
Сви српски родови у Славујевцу су пореклом из Врањске Пчиње.
М. 3.
- 1. За кућу Овај је кућа, доз, кућа богата, кућа богата
- 2. Девојци Момче иде од учење, доз, доз
- 3. Удавачи Црнаока девојка, лазаре
- 4. Војнику Ој војниче, тужниче, лазаре
- 5. Младом ожењеном Два се млада огледују, доз
- 6. Домаћину Ој Јоване деветлијо, доз, доз
Напомена[уреди]
Записао Момчило Златановић