Pređi na sadržaj

Lazaričke pesme u preševskoj Moravici

Izvor: Викизворник

Momčilo Zlatanović: Lazaričke pesme u preševskoj Moravici „Raskovnik", HIV (1988). br. 51-52, s. 9-14.

LAZARIČKE PESME U PREŠEVSKOJ MORAVICI


U selima Preševske Moravice, kao na primer, u Slavujevcu, Strezovcu i Reljanu, još se neguju lazaričke magijsko-obredne igre i peome[1].
     Među drevnim obredima u Slavujevcu su, svakako, najbolje očuvani i najomiljeniji sirovari i lazarice[2].
     Na Lazarevu subotu 1988. godine slavujevačke domove su ophodile tri lazaričke grupe. U svakoj je bilo pet devojčica: dve „prednjice", dve „zadnjice" i jedan „lazar". Najbolje je bila uvežbana grupa u kojoj su bile Valentina Tomić (1976), Biljana Mitić (1976), Zorica Cvetković (1976), Dragana Jaćimović (1978) i lazar Verica Cvetković (1978). Lazar je bio nakićen raznobojnim perjem od živine, manistrama i mnogim lepim maramama. Inače, pre nekoliko godina u Slavujevcu je bilo devet lazaričkih grupa.
     Za igranje i pevanje devojčice se pripremaju dve nedelje. Uče ih starije žene i devojke koje su već bile u lazaricama.
     U posetu seoskim domovima lazarice polaze u petak ujutru. Toga dana ručaju u kući iz koje je lazar. Stariji je običaj da se toga petka kuva kukuruz i da se njime poslužuju devojčice pošto otpevaju pesme ukućanima ili pčelama (ako ih domaćinstvo ima). Lazarice se „raskite", „rasture" u subotu uveče, obično u lazarevom domu.
     Lazarice u Slavujevcu su pevale čitav ciklus lazaričkih pesama, koje su izmenjene u sadržini, kompoziciji, a najviše u jeziku. Mnoge dijalekatske reči i oblici zamenjeni su književiim. Npr.: „Popiše je svatovi" (m. „Popiše gu svatavi"), „Puna čaša rakije" (m. „Puna čaša rakija", „Nad vodom cavti niče igliče" (m. „Nad vodu cavti niče igliče"), „Da isprša njeno lice" (m. „Da ioprša njojno lice"); itd. Na ove i druge jezičke promene uticali su škola, radio i televizija.
     Devojčice su mogle da pevaju pesme svim ukućanima. Znaju posebne pesme za dete, mladića, devojku, nevestu, domaćina itd. Ako je, pak, odojče u pitanju (kome prvi put pevaju), otpevaju mu početke od triju pesama. Najčešće počinju stihom „Vijan vetar po planini".
     Svi srpski rodovi u Slavujevcu su poreklom iz Vranjske Pčinje.
                                                                            M. 3.

LAZARIČKE PESME

Izbor

Napomena

[uredi]

Zapisao Momčilo Zlatanović

Reference

[uredi]
  1. Predeona celina Preševska Moravica se nalazi između Preševske Crne Gore i planinske gromade Rujna. U narodu je poznata kao Moravica (Maravica), po istoimenoj reci, desnoj pritoci Južne Morave.
  2. Preševsko oelo Slavujevac leži u dolini ispod rujanskog vrha Čuka.