Возила се по кршу галија,
Игра коња по мору делија,
Гледало га момче с Биограда,
На Земун је пушку наслонило,
Па је момче шари говорило: 5
„Шаро, пушко, уби ми делију,
Грло теби хоћу позлатити,
Од два грла, од четири зрна;
Два браника, четир' напрашника,
Касу ћу ти од злата салити.“ 10
Пуче пушка са б‘јела Земуна,
Па погоди на мору делију;
Мртав паде а жив кући дође,
Те код куће три весеља нађе:
Отац му се у кол‘јевци љуља, 15
А матери сватови дођоше,
Ту пјевају два п‘јевца печена;
Полећеше два зеца варена,
Чекају их два ловца ћорава,
И пон‘јели пушке без кремена, 20
И повели два хрта одрта. —
