Vozila se po kršu galija,
Igra konja po moru delija,
Gledalo ga momče s Biograda,
Na Zemun je pušku naslonilo,
Pa je momče šari govorilo: 5
„Šaro, puško, ubi mi deliju,
Grlo tebi hoću pozlatiti,
Od dva grla, od četiri zrna;
Dva branika, četir' naprašnika,
Kasu ću ti od zlata saliti.“ 10
Puče puška sa b‘jela Zemuna,
Pa pogodi na moru deliju;
Mrtav pade a živ kući dođe,
Te kod kuće tri veselja nađe:
Otac mu se u kol‘jevci ljulja, 15
A materi svatovi dođoše,
Tu pjevaju dva p‘jevca pečena;
Polećeše dva zeca varena,
Čekaju ih dva lovca ćorava,
I pon‘jeli puške bez kremena, 20
I poveli dva hrta odrta. —
