Лажно пастирче
(Из приче.)
Ко једанпут слаже, други пут му се не верује и кад истину каже. Н.П.
Пошљедице лоше бивају од лажи,
Ето један примјер навести ћу сада,
Па нека нам дјецо опоменом важи:
У гори је пастир био код свог стада.
А под самом гором тежаци радили,
Па на једном чују уплашено дете,
Како плачућ' зове, да би добри били
У обрану стада да му брже слете.
„Помагај, помагај, вук ми овце коље!“
Пролама се усклик немирног пастира.
Хитају тежаци, све што могу боље,
Да изгоне вука што у стадо дира.
Кад стигоше тамо, стадо мирно пасе,
А лукави дечко грохотом се смије.
Уморени људи враћају се на се
Преварени бјеху – вука било није.
Није прошло много, тежаци су исти
Једно јутро рано косили у поље,
Ал' сад више н'јесу били тако листи,*)
Да прискоче тамо, где вук овце коље.
Узалуд пастир, иза свега гласа,
У помоћи виче, преклиње и зове,
Ни од кога нема помоћи ни спаса,
Сваки мисли да су опет лажи нове.
Вук пограби овцу, па оде у страну;
Пошљедица лажи све је томе крива.
Презирите децо, увјек ову ману,
Чувајте се од ње, к'о од грома жива.
- ) Листи: брзи.
|
Бар, Мило Јововић, Голуб“, број 7., у Сомбору, 1. априла 1904., стр. 106.