Lažno pastirče
(Iz priče.)
Ko jedanput slaže, drugi put mu se ne veruje i kad istinu kaže. N.P.
Pošljedice loše bivaju od laži,
Eto jedan primjer navesti ću sada,
Pa neka nam djeco opomenom važi:
U gori je pastir bio kod svog stada.
A pod samom gorom težaci radili,
Pa na jednom čuju uplašeno dete,
Kako plačuć' zove, da bi dobri bili
U obranu stada da mu brže slete.
„Pomagaj, pomagaj, vuk mi ovce kolje!“
Prolama se usklik nemirnog pastira.
Hitaju težaci, sve što mogu bolje,
Da izgone vuka što u stado dira.
Kad stigoše tamo, stado mirno pase,
A lukavi dečko grohotom se smije.
Umoreni ljudi vraćaju se na se
Prevareni bjehu – vuka bilo nije.
Nije prošlo mnogo, težaci su isti
Jedno jutro rano kosili u polje,
Al' sad više n'jesu bili tako listi,*)
Da priskoče tamo, gde vuk ovce kolje.
Uzalud pastir, iza svega glasa,
U pomoći viče, preklinje i zove,
Ni od koga nema pomoći ni spasa,
Svaki misli da su opet laži nove.
Vuk pograbi ovcu, pa ode u stranu;
Pošljedica laži sve je tome kriva.
Prezirite deco, uvjek ovu manu,
Čuvajte se od nje, k'o od groma živa.
- ) Listi: brzi.
|
Bar, Milo Jovović, Golub“, broj 7., u Somboru, 1. aprila 1904., str. 106.