Лав и миш (Љубомир Ненадовић)

Лав и миш Писац: Љубомир Ненадовић

Млада децо! Чујте приповетку једну
О маломе мишу, али за вас вредну.
Из те приповетке видите на свету
Какви с' случајеви у животу плету —
— после дугог лова, лав утруђен легне,
У дебелу хладу безбрижно с' отегне,
И тек што је хтео да затвори очи,
А миш однекуда на леђа му скочи,
Лав се тргне брзо и миша ухвати,
И љутито поче на њега викати:
"Зар ти, мала рђо, код толиких међа!
Нађе да се играш око мојих леђа;
Да ми не даш мира у сну почивати;
Чекај, сад ћеш добро ти мене познати."
— Миш у лављој шапи поче цијукати
Пола мртав од стра' поче се правдати:
"О ти, силни лаве, царе животиња!
Ја сам погрешио, цела је истина,
У твојој сам власти, можеш ме убити;
Ал' какву ћеш славу тиме задобити?
Но, пусти ме жива, опрости ми сада,
А ја ти згрешити већ нећу никада."
Лав се сам насмеја, па отпусти миша
Миш весео оде испод суха лишћа.
— Прошло неко време, а лав се ухвати
У ловачку мрежу и поче урлати;
Од лавове рике јечала сва гора,
Миш позна по гласу свога добротвора;
И потрча одмах, у помоћ му дође,
Па од замке уже започе да глође.
После дугог труда, миш к намери доспе,
Те прегризе уже, а мрежа се проспе.
– Ето вид'те децо! Тог лава силнога
Од смрти спасена од миша малога.
Сетите се свагда поред ове приче:
Посејано добро макар када ниче.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Ненадовић, умро 1895, пре 129 година.