Lav i miš (Ljubomir Nenadović)
| Lav i miš Pisac: Ljubomir Nenadović |
Mlada deco! Čujte pripovetku jednu
O malome mišu, ali za vas vrednu.
Iz te pripovetke vidite na svetu
Kakvi s' slučajevi u životu pletu —
— posle dugog lova, lav utruđen legne,
U debelu hladu bezbrižno s' otegne,
I tek što je hteo da zatvori oči,
A miš odnekuda na leđa mu skoči,
Lav se trgne brzo i miša uhvati,
I ljutito poče na njega vikati:
"Zar ti, mala rđo, kod tolikih međa!
Nađe da se igraš oko mojih leđa;
Da mi ne daš mira u snu počivati;
Čekaj, sad ćeš dobro ti mene poznati."
— Miš u lavljoj šapi poče cijukati
Pola mrtav od stra' poče se pravdati:
"O ti, silni lave, care životinja!
Ja sam pogrešio, cela je istina,
U tvojoj sam vlasti, možeš me ubiti;
Al' kakvu ćeš slavu time zadobiti?
No, pusti me živa, oprosti mi sada,
A ja ti zgrešiti već neću nikada."
Lav se sam nasmeja, pa otpusti miša
Miš veseo ode ispod suha lišća.
— Prošlo neko vreme, a lav se uhvati
U lovačku mrežu i poče urlati;
Od lavove rike ječala sva gora,
Miš pozna po glasu svoga dobrotvora;
I potrča odmah, u pomoć mu dođe,
Pa od zamke uže započe da glođe.
Posle dugog truda, miš k nameri dospe,
Te pregrize uže, a mreža se prospe.
– Eto vid'te deco! Tog lava silnoga
Od smrti spasena od miša maloga.
Setite se svagda pored ove priče:
Posejano dobro makar kada niče.
|