Лав и магарац
И магарац чуо, што се прича свуда:
Да лав има снагу, која чини чуда,
И да га се зато чак и људи боје, —
Па погледа храбро у копите своје:
„Шта је лав? Баш ништа! Или, право рећи,
То је један мачак, само мало већи.
Ал' кад и он може да је на тој цени,
Ја, каква л' је слава намењена мени!
Нећу ни ја зверку да представљам ситну."
Па се мало ритну.
У том газда с врећом. Ал' чим га се таче,
Магарац га лупи, што је мого јаче.
Зачуди се човек и мислима блуди:
У магарца мирна од куд ове ћуди?
Али да му врати стару смерност кротку
И признату верност, он дохвати мотку
И отпоче њоме да га тако бије,
Док магарац бедни срушио се није.
Некад кô лав силан, сад подобан мраву,
Магарац је лежô и истину праву
Тражио о себи. Зар толика хвала,
Па овај сврштетак? Не, то није шала!
И за мишљу мисô узалудно лети,
Ал' се најзад сети:
„Ха, ја сад тек појмим овај удес сав:
Друго је магарац, а друго је лав!"