Lav i magarac
I magarac čuo, što se priča svuda:
Da lav ima snagu, koja čini čuda,
I da ga se zato čak i ljudi boje, —
Pa pogleda hrabro u kopite svoje:
„Šta je lav? Baš ništa! Ili, pravo reći,
To je jedan mačak, samo malo veći.
Al' kad i on može da je na toj ceni,
Ja, kakva l' je slava namenjena meni!
Neću ni ja zverku da predstavljam sitnu."
Pa se malo ritnu.
U tom gazda s vrećom. Al' čim ga se tače,
Magarac ga lupi, što je mogo jače.
Začudi se čovek i mislima bludi:
U magarca mirna od kud ove ćudi?
Ali da mu vrati staru smernost krotku
I priznatu vernost, on dohvati motku
I otpoče njome da ga tako bije,
Dok magarac bedni srušio se nije.
Nekad kô lav silan, sad podoban mravu,
Magarac je ležô i istinu pravu
Tražio o sebi. Zar tolika hvala,
Pa ovaj svrštetak? Ne, to nije šala!
I za mišlju misô uzaludno leti,
Al' se najzad seti:
„Ha, ja sad tek pojmim ovaj udes sav:
Drugo je magarac, a drugo je lav!"