Књажевска прокламација од 7. марта 1882.

Извор: Викизворник
COA of Principality of Serbia.svg

ДРАГИ МОЈ НАРОДЕ,


С данашњим даном Ја сам по једногласној и једнодушној вољи твојих представника, по вољи која је верни и чисти израз твоје воље, твоје душе, твојих мисли, твојих тежња, Србији васпоставио Краљевство.

С данашњим даном Ја примам наследну круну Краљевску, коју си ми ти преко својих представника, пружио, са тврдом вољом да свој живот теби, твојој срећи, твојој будућности посветим, са тврдом вољом да те вазда водим путем части и правде, путем, на ком ћеш осигуравати и ујемчавати своју слободу и самосталност твојом мудрошћу и отачанствољубљем, на ком ћеш пред Јеврепом вазда чврсто стајати као чињеница напретка реда и мира, а себи стећи нов углед, нову славу.

Овим свечаним чином достојио је крунисана политичка тековина, око које се половину века уз таковеку заставу Обреновића, а твојим властитим и твојих дедова пожртвовањем створила, развијала и до независности довела наша мила отаџбина. Оно што је племенитим трудом творено; оно што је нашој отаџбини широм свеколике Јевропе изазвало симпатични одзив и њену моћну потпору, и тиме нас обвезало према њој осећајима дубоке и трајне захвалности; оно што је никло радом и напрезањима свију генерација нове Србије, данас је одушевљеном вољом Народнога Представништва добило толико жељени израз, који нам је завештан од наше прошлости, који је сагласан нашем положају у садашњости, и који ће моћи бити вазда крепко и неодољиво јемство у будућности.

Драги мој народе,

Завршујући данашњим даном период Књажевства у обновљеној Србији, одајмо пошту сени неумрлога ослободиоца, таковског јунака, Књаза Милоша Обреновића I; поклонимо се пред мученичким венцем витешкога и незаборављенога Књаза Михаила Обреновића III; пожелимо мир душама свију, којих је трудом Србија могла да дочека радосни дан, у ком се Краљевски престо — сломљен више нашом неслогом него туђом силом — ево опет сложним гласом Народнога Представништва подиже у реду Краљевских престола у Јевропи.

А отварајући ново доба у историји обновљене Србије, обновимо, драги мој народе, своја срца осећањима племенитости, родољубља и пожртвовања, која су једина помагала и помогла отаџбини да овај положај заузме. Нек се овим великим даном у свачијој души ваздашња љубав отаџбине која већма узвиси; нека се труд свакога радника у свакој грани многостручног и обилатог народног живота, којим се земаљски напредак ствара, крене новим полетом, одушеви новом светињом. Нека сјајније име буде освештано све јачим развићем грађанских врлина, све већом љубављу према законости, напретку, слободи и реду. И у њима, само у њима наћи ће нова Краљевина крила своја, којима ће се уз сјајно име неизоставно винути будућности исто тако сјајној.

Она иста одушевљена снага, која је, без мало кроз пет стотина година, држала као драгоцени аманет традицију о Краљевскоме достојанству у Србији, данас је громко проговорила на уста Народнога Представнштва; данас одјекује гласима чисте народне радости од Тимока до Дрине, од Београда до Врање. И у тој те радости, драги мој народе, ево поздравља први Краљ нове Србије.

Нека Свемогући, којега је провиђење до сад штитило и напред водило нашу милу Србију, погледа Својим Свевишњим оком и благослови Својом Свемоћном десницом ову нову тековину народну.

Прокламација


У Београду 22 фебруара 1882 год.


КРАЉ СРБИЈЕ
МИЛАН ПРВИ.

Извори[уреди]

Види још[уреди]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Обреновић IV, умро 1901, пре 116 година.