Knjaževska proklamacija od 7. marta 1882.
DRAGI MOJ NARODE,
|
S današnjim danom Ja primam naslednu krunu Kraljevsku, koju si mi ti preko svojih predstavnika, pružio, sa tvrdom voljom da svoj život tebi, tvojoj sreći, tvojoj budućnosti posvetim, sa tvrdom voljom da te vazda vodim putem časti i pravde, putem, na kom ćeš osiguravati i ujemčavati svoju slobodu i samostalnost tvojom mudrošću i otačanstvoljubljem, na kom ćeš pred Jevrepom vazda čvrsto stajati kao činjenica napretka reda i mira, a sebi steći nov ugled, novu slavu. Ovim svečanim činom dostojio je krunisana politička tekovina, oko koje se polovinu veka uz takoveku zastavu Obrenovića, a tvojim vlastitim i tvojih dedova požrtvovanjem stvorila, razvijala i do nezavisnosti dovela naša mila otadžbina. Ono što je plemenitim trudom tvoreno; ono što je našoj otadžbini širom svekolike Jevrope izazvalo simpatični odziv i njenu moćnu potporu, i time nas obvezalo prema njoj osećajima duboke i trajne zahvalnosti; ono što je niklo radom i naprezanjima sviju generacija nove Srbije, danas je oduševljenom voljom Narodnoga Predstavništva dobilo toliko željeni izraz, koji nam je zaveštan od naše prošlosti, koji je saglasan našem položaju u sadašnjosti, i koji će moći biti vazda krepko i neodoljivo jemstvo u budućnosti. Završujući današnjim danom period Knjaževstva u obnovljenoj Srbiji, odajmo poštu seni neumrloga oslobodioca, takovskog junaka, Knjaza Miloša Obrenovića I; poklonimo se pred mučeničkim vencem viteškoga i nezaboravljenoga Knjaza Mihaila Obrenovića III; poželimo mir dušama sviju, kojih je trudom Srbija mogla da dočeka radosni dan, u kom se Kraljevski presto — slomljen više našom neslogom nego tuđom silom — evo opet složnim glasom Narodnoga Predstavništva podiže u redu Kraljevskih prestola u Jevropi. A otvarajući novo doba u istoriji obnovljene Srbije, obnovimo, dragi moj narode, svoja srca osećanjima plemenitosti, rodoljublja i požrtvovanja, koja su jedina pomagala i pomogla otadžbini da ovaj položaj zauzme. Nek se ovim velikim danom u svačijoj duši vazdašnja ljubav otadžbine koja većma uzvisi; neka se trud svakoga radnika u svakoj grani mnogostručnog i obilatog narodnog života, kojim se zemaljski napredak stvara, krene novim poletom, oduševi novom svetinjom. Neka sjajnije ime bude osveštano sve jačim razvićem građanskih vrlina, sve većom ljubavlju prema zakonosti, napretku, slobodi i redu. I u njima, samo u njima naći će nova Kraljevina krila svoja, kojima će se uz sjajno ime neizostavno vinuti budućnosti isto tako sjajnoj. Ona ista oduševljena snaga, koja je, bez malo kroz pet stotina godina, držala kao dragoceni amanet tradiciju o Kraljevskome dostojanstvu u Srbiji, danas je gromko progovorila na usta Narodnoga Predstavnštva; danas odjekuje glasima čiste narodne radosti od Timoka do Drine, od Beograda do Vranje. I u toj te radosti, dragi moj narode, evo pozdravlja prvi Kralj nove Srbije. Neka Svemogući, kojega je proviđenje do sad štitilo i napred vodilo našu milu Srbiju, pogleda Svojim Svevišnjim okom i blagoslovi Svojom Svemoćnom desnicom ovu novu tekovinu narodnu. |
 |
U Beogradu 22 februara 1882 god.
Izvori
[uredi]- Srpske novine, br. 42 od utorka 23. februara 1882, naslovna strana.
- Digitalna Narodna biblioteka Srbije
Vidi još
[uredi]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Obrenović IV, umro 1901, pre 123 godine.
|