Књажевска прокламација од 6. октобра 1908.
Црногорци!
Ваше тужне двије сестре, Босну и Херцеговину, које прије тридесет година за тренутак озарише зраци слободе, данас сасвијем истргнуше из српскога загрљаја. Аустро-Угарска монархија замијени посједнуће тих двију покрајина коначним присаједињењем. Без њихове воље и пристанка одвукоше их туђем јату. Између вас и њих, између Црне Горе и Босне и Херцеговине учињене су сада међународне и политичке подвојености.
Најдрагоцјенију крв ви сте лили за слободу тијех земаља. У Херцеговини остало је на хиљаде гробова, у којима су се већ у прах распале кости ваше витешке браће Црногораца. По њима ће сада туђа нога да гази, а туђа ће рука да стеже руке браће Херцеговаца које су се са надом к вама пружале.
Пред таквијем злијем удесом српскога племена стегните ваша јуначка срца, уз која горко плаче и моје за срцем Српства — Босном и Херцеговином. Обиљежја црножуте боје низ српско земљиште неће бити граница, која ће вас у духу и мисли одвајати од ваше браће. На против, та ће обиљежја бити видни знак неправде; она ће учинити још чвршћом везе и залогу трајног уздања у побједу Правде.
Не очајавајте! Као стијене наше будите чврсти у нади. Пролазно је данашње неодређено стање слободнијех дјелова српскога народа. Иза тешких дана доћи ће бољи. Српско ће сунце љепше сјати, да свакојега брата Србина боље загрије и освијетли.
Берлински Конгрес одузео вам је земљишта стеченога вашом крвљу. На оно мало, што вам је оставио, наметнуо је тешке терете. Чланом 29. Берлинског Уговора, који се односи на морске обале наше отаџбине, оптерећена је употреба наших суверених права у дивноме Приморју Црне Горе. Данас, пошто су одредбе Берлинског Конгреса на више страна повријеђене, нарочито утјеловљењем Босне и Херцеговине Аустро-Угарској, само по себи отпада и она његова одредба, која нам је била наметнута у погледу нашега Приморја. Нас та одредба чл. 29. Берлинског Уговора више не веже.
Увјерен сам, да проговарам из душе и срца свакојега Црногорца, објављујући великим силама, потписницама Берлинског Уговора, ако повреде истога одобре, да ће се Црна Гора од данас сматрати ослобођеном свијех терета и ограничења, која јој је био наметнуо тај међународни уговор. Моја је тврда нада, да ће просвијећена Европа овај Мој корак одобрити. Вас пак, храбри Моји Црногорци, позивам, да и од сада, као и у свијема приликама, будете готови да Ме потпомогнете и у највећим мукама, које сам приправан до краја Мога живота заједно с вама дијелити за добро Српскога Народа.
На Цетињу.
24. септембра, 1908. године.
Извори
[уреди]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола I Петровић, умро 1921, пре 103 године.
|