Књажевска наредба војсци од 23. августа 1878.
НАРЕДБА
ЗА ЦЕЛУ СРПСКУ ВОЈСКУ
1878.
Јунаци!
На дан, кад прослављамо Независност наше миле домовине, Ја вас поздрављам, храбри Моји војници, као главне чиниоце у овом великом народном делу.
Развијену заставу за ослобођење Србије и независност Отачбине, ви сте, витешки Моји борци, као вредни и достојни потомци јуначких дедова, пронели са славом и чашћу до Косова. Храбри као највећи витезови, и издржљиви као најбољи јунаци, ви сте осведочили свету, да у народу српском нису угинуле оне врлине које су га вазда красиле, и очували сте понос, који га је и у данима искушења хранио. Незазирући ни од каквих тегоба, непрезајући ни од какве опасности, ви сте свлађивали љуту зимју, ви сте освајали тврде градове, ви сте отимали непролазне кланце, ви сте продирали кроз ватру топовску, кроз редове непријатељске, кроз бајонете укрштене. — Борбама у планиннама, које наткриљују Лаб и Ситницу, победама на Нишави и Морави, успесима око извора Искре и Струме, — ви сте и себи и свему народу српском обезбедили трајашан споменик у историји наше домовине чију Независност од Косово ево данас први пут славимо!
Војници!
С прославом независности драге нам отачбине, и с‘ огласом за народ кориснога мира, приближује се и време, кад ћете и ви, после ваших јуначких напора, вратити се на своја мила огњишта. Захвална домовина ваша ценећи ваше племените жртве, које сте за њу поднели, узвишујући врлине, које сте тако дивно свету изнели и браћи показали, и славећи ваше сјајне услуге, које сте јој тако племенито учинили, с пуно поверења узда се и даље у вашу досадању стрпљивост, да ће те и ово кратко време, које је још потребно док се неуреди стање на нашим новим границама, радо и са познатом готовошћу поднети јој на услугу. Па онда, драги и витешки Моји војници, увенчани славом и окићени лавориком, вратиће те се у наручија својих породица, задахнути уверењем, да сте достојни потомци наших народних узора цара Душана и књаза Милоша, и да сте на пољу части и славе заслужили признање отачбине и љубав свога владаоца, који је срећан био, да буде сведок ваших племенитих врлина и заслуга.
10. Августа 1878. г.
Београд
Извори
[уреди]- Српске новине, бр. 177 од четвртка 10. августа 1878, страна 2.
Види још
[уреди]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Обреновић IV, умро 1901, пре 123 године.
|