Курјак и коњ

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Курјак и коњ
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Стар курјак упази добра коња. Не поузда се јавно на њега ударити, бојећи се ил' да му не утече, или да га неће моћи надвладати. Намисли да га с преваром придобије. Приступи кротко и упита га за здравље. Коњ подозре лукавство и науми с клинцом клинац истерати. Каже му да се у осталом добро находи, но да се је стражњом ногом на ивер набô и да га нога љуто боли. „ То је најлакше, xoди да ти зубма извадим ивер”. Стане коњ и подигне ногу, а кад види курјака близу, лупи ти нам га у губицу, те му све зубе распрска, пак одскаче преко поља. А курјак остане јаучући и себи говорећи: „Досад си лагао, а сад си баш долагао!”

Наравоученије

Овако се најпосле свакому догоди ко се у неправду, лаж и превару узда,

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.