Куга мори село Сарајево,
Уморила мајчина Ивана,
Све се село за њим пошутило;
Прела нема за годину дана,
Песме нема за годину дана. 5
Мајка тужна у жалости пита,
Та где ли ће саранити Иву?
Бабо вели усред винограда,
Мајка вели у зелену башту,
Сеја вели у рано босиље. 10
Саранише Иву материна,
Саранише у зелену башту.
Често га је мајка облазила:
„Дико Иво, је л’ ти земља тешка?“
— Није мени црна земља тешка, 15
Већ је мени ваша башта тешка,
Шљива падне, па ракија дођа,
А нисам је ни по земљи пио,
А камо ли у земљици црној.
Преместише Иву материна 20
Преместише усред винограда,
Често га је мајка облазила.
„Дико Иво, је л’ ти земља тешка?“
— Није мени црна земља тешка,
Већ је мени ваш виноград тежак, 25
Пуце падне, па ми винце дође,
А нисам га ни на земљи пио
А камо ли у земљици црној.
Преместише Иву материна,
Преместише у рано босиље. 30
Често га је мати облазила:
„Дико Иво, је л’ ти земља тешка?“
— Није мени црна земља тешка,
Већ је мени ваш босиок тежак.[1]
