Kuga mori selo Sarajevo,
Umorila majčina Ivana,
Sve se selo za njim pošutilo;
Prela nema za godinu dana,
Pesme nema za godinu dana. 5
Majka tužna u žalosti pita,
Ta gde li će saraniti Ivu?
Babo veli usred vinograda,
Majka veli u zelenu baštu,
Seja veli u rano bosilje. 10
Saraniše Ivu materina,
Saraniše u zelenu baštu.
Često ga je majka oblazila:
„Diko Ivo, je l’ ti zemlja teška?“
— Nije meni crna zemlja teška, 15
Već je meni vaša bašta teška,
Šljiva padne, pa rakija dođa,
A nisam je ni po zemlji pio,
A kamo li u zemljici crnoj.
Premestiše Ivu materina 20
Premestiše usred vinograda,
Često ga je majka oblazila.
„Diko Ivo, je l’ ti zemlja teška?“
— Nije meni crna zemlja teška,
Već je meni vaš vinograd težak, 25
Puce padne, pa mi vince dođe,
A nisam ga ni na zemlji pio
A kamo li u zemljici crnoj.
Premestiše Ivu materina,
Premestiše u rano bosilje. 30
Često ga je mati oblazila:
„Diko Ivo, je l’ ti zemlja teška?“
— Nije meni crna zemlja teška,
Već je meni vaš bosiok težak.[1]
