Кад се Христос на земљу родио,
Узе њега чиста дева мајка
На лијеву у наручје руку,
На срцу му главу пригрлила,
Те ш њим шета крај воде Јордана; 5
Гледале је проклете аждаје,
Вели њима пречиста Госпођа:
„Хајт' отоле, проклете аждаје!
„Зашто сте се у ме загледале?
„Што су ми се прси зајасјале? 10
„Везох злато по бијелу платну,
„Просу ми се злато по њедрима,
„Зато су м' се прси засјајале.“
Па пошета мало понапријед,
Она срета светитељ Јована: 15
„Божја помоћ, светитељ Јоване!
„Хајде, Јово, да ми крстиш сина.“
А вели јој крститељ Јоване:
„Богме нећу, пречиста Госпођo!
„Док не дође од Бога заповјед.“ 20
У ријечи у којој бијаху,
Сам се Господ са небеса јавља:
„Крсти чедо, крститељ Јоване!“
Те крстише Христа преблагога
На Јордану на светој ријеци. 25
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 314-315.
