Крст носимо у поље

* * *

[Крст носимо у поље]

Крст носимо у поље,
Господи помилуј!
Да нам поље уроди,
Господи помилуј!
И пшеница бјелица, 5
Господи помилуј!
И шљивова гранчица,
Господи помилуј!
И винова лозица,
Господи помилуј! 10

Крст носимо из поља,
Господи помилуј!
Ми смо Бога молили,
Господи помилуј!
Да нам роди пшеница, 15
Господи помилуј!
И шљивова гранчица,
Господи помилуј!
И винова лозица,
Господи помилуј!20^[1]

Референце

↑ У Славонији јест обичај освећења жита у пољу. То се обавља четвртком, између Ускрса и Духова. Села су мања, и више села сачињава једну парохију. Свако село узме један четвртак и тај дан село светкује. Дође свештеник и гости, па од крста у селу иде литија у поље, освети се жито, и враћа се литија код крста. Ту се освети водица и заједнички се руча за столовима. Послије игра коло до мрака. (запис С. Милеуснића, у Рогољима, 1900. године)

Напомене

Уз збирку Милеуснића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 354/13

26. КРСТ НОСИМО У ПОЉЕ - оригиналан запис обреда крстоноша у селу Рогољима 1900. године.

Извор

Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 77.

[1] У Славонији јест обичај освећења жита у пољу. То се обавља четвртком, између Ускрса и Духова. Села су мања, и више села сачињава једну парохију. Свако село узме један четвртак и тај дан село светкује. Дође свештеник и гости, па од крста у селу иде литија у поље, освети се жито, и враћа се литија код крста. Ту се освети водица и заједнички се руча за столовима. Послије игра коло до мрака. (запис С. Милеуснића, у Рогољима, 1900. године)

[1]