Krvni mir/16
| ◄ V ПОЈАВА | VI POJAVA | VII ПОЈАВА ► |
VI POJAVA
STOJAN i MIRKO (ostanu na bini)
MIRKO: E sad k’o da mi je neki kamen pao sa srca. Sad sam ti, brate, ves’o k’o što nikada bio nijesam. Da mogu čitav bi svijet zagrlio i ižljubio. . .
STOJAN: A ja? Ja gotovo da zaplačem od radosti. E nije, nego mi same suze dolaze u oči, pa sad kad pomislim kako li će bit’ Milici... I ona je kukala k’o kukavica, otkako se trefi ona nesreća. A danas .. .
MIRKO (upada): Pomahnitaće od veselja.
STOJAN (veseo): Da me nije sramota, sad bi zapjev’o na vas glas, pa da odjekne i u deveto selo. Sad mi više niko i ni u čeme nahuditi ne može. (Zagrli Mirka i obojica veselo otrče.)
Zavjesa pada.
|