Крвни мир/12
| ◄ I ПОЈАВА | II ПОЈАВА | III ПОЈАВА ► |
II ПОЈАВА
МИЛОШ, ЛАЗАР и пређ.
МИЛОШ (долазећи): Још маlo, па ће се сви искупит’ ... Реко ми је и попо да ће брже доћ’...
ЛАЗАР (гледа): А је ли Мирко дош’о?
МИЛОШ: Није... Ама и он ће брже... (Опази Стојана и Николу.) Аха, ено и Стојана! (Махне им главом а они отпоздраве.)
Сељаци и сељанке (разилазе се пјевајући):
МУШКИ:
Ој ђевојко, душо моја,
Ој ђевојко, душо моја ...
ЖЕНСКЕ:
Ђе ’но синоћ с тобом стоја’?
Ђе ’но синоћ с тобом стоја’...
(Одлазе даље и пјесму настављају.)
МУШКИ:
Остаде мии сабља моја... (2 пут’)
ЖЕНСКЕ:
Сабља моја и махрама.
(Гласови се помало губе.)
СТОЈАН: Ено их одоше ... Сад мало-помало, па ћемо остат’ сами.
НИКОЛА: Чудим се само како нашије’ нема.
СТОЈАН: И сам се чудим.
(У даљини сасвим чује се наставак горње пјесме, али сад и мушки и женске заједно:
Сабља моја и марама
У марами огледало ...
Нестане их сасвим са пјесмом.)
МЕХАНЏИЈА (кујунџији): Сад пртљај, брате, немаш се више коме дерати... Нит’ велика пазара нит велика шићара.
КУЈУНЏИЈА: Ак'о није било данас, биће други пут. (Спремају ствари.)
МЕХАНЏИЈА (кујунџији): Ама ти баш крупно лажеш сељацима.
КУЈУНЏИЈА: То није ни чудо. Научио сам се од тебе.
МЕХАНЏИЈА: Нијеси од мене, јер ја лажем паметније, а муштерије су ми махнитије ... (Полазе.)
|