Крвни мир/12

II ЧИН

II ПОЈАВА

II ПОЈАВА

МИЛОШ, ЛАЗАР и пређ.

МИЛОШ (долазећи): Још маlo, па ће се сви искупит’ ... Реко ми је и попо да ће брже доћ’...
ЛАЗАР (гледа): А је ли Мирко дош’о?
МИЛОШ: Није... Ама и он ће брже... (Опази Стојана и Николу.) Аха, ено и Стојана! (Махне им главом а они отпоздраве.)
Сељаци и сељанке (разилазе се пјевајући):
МУШКИ:

     Ој ђевојко, душо моја,
     Ој ђевојко, душо моја ...

ЖЕНСКЕ:

     Ђе ’но синоћ с тобом стоја’?
     Ђе ’но синоћ с тобом стоја’...

(Одлазе даље и пјесму настављају.)

МУШКИ:

     Остаде мии сабља моја... (2 пут’)

ЖЕНСКЕ:

     Сабља моја и махрама.
(Гласови се помало губе.)

СТОЈАН: Ено их одоше ... Сад мало-помало, па ћемо остат’ сами.
НИКОЛА: Чудим се само како нашије’ нема.
СТОЈАН: И сам се чудим.

(У даљини сасвим чује се наставак горње пјесме, али сад и мушки и женске заједно:

     Сабља моја и марама
     У марами огледало ...

Нестане их сасвим са пјесмом.)

МЕХАНЏИЈА (кујунџији): Сад пртљај, брате, немаш се више коме дерати... Нит’ велика пазара нит велика шићара.
КУЈУНЏИЈА: Ак'о није било данас, биће други пут. (Спремају ствари.)
МЕХАНЏИЈА (кујунџији): Ама ти баш крупно лажеш сељацима.
КУЈУНЏИЈА: То није ни чудо. Научио сам се од тебе.
МЕХАНЏИЈА: Нијеси од мене, јер ја лажем паметније, а муштерије су ми махнитије ... (Полазе.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.