Krvavi presto/19

TREĆI ČIN

Šesta pojava

Šesta pojava

Kralj Bodin, Jakinta, Kosor i Marko (dođu) i Pređašnji.

GRADISLAV:
Da živi Bodin! Da živi srpski kralj!
SVI:
Da živi Bodin! Da živi srpski kralj!
BRANISLAV (Gradislavu):
Jesi l' ih čuo, kako se deru,
Ko s’ crne kule utine noćne?
Sad ih ni srpsko ime ne vređa.
BODIN (sedne na presto):
Oduševljeni usklici vaši
Novi su znaci vernosti vaše;
Da mogu bih vas zagrlio sve
Kao što otac grli sinove.—
Od kad na ovom prestolu sedim,
Briga je moja najveća bila,
Da otadžbinu uerećim svoju,
A narod novoj slavi povedem,
I seme mira svud da posejem.
BRANISLAV:
Svečanijega ima li časa,
No kad se vladar s’ prestrla siđe
I skine svoju krunu sa glave,
Da čuje želje, čuje i žalbe,
Vaskolikoga naroda svoga!
BODIN:
Neprestano sam brigu vodio,
Da zakoni se dobri donesu,
U zemlji da se zlo istrebi svo,
Vrlina, vernost, da se nagradi,
A izdajnici da se žigošu.
GRADISLAV:
Oh, svetli kralju, pruži mi skuta,
Da ga poljubim!
JAKINTA (kralju):
Ne veruj zmiji.
BODIN (za sebe):
Ni crta im se još ne promenu,
Nit' koji rudi, nit' koji bledi ...
BRANISLAV.
Oh, svetla kruno, svaka tvoja reč
Na ranjenom je srcu melem mom!
BODIN (za se):
Gle pritvornika!...
KOSOR (Kralju):
Čuvaj se kralju:
Na ledu možeš lako kliznuti,
A ti si veće davno na ledu.—
BODIN:
Sazvasmo, evo, veće narodno,
I žalbenika da se čuje reč,
A ponajviše iz tog razloga,
Da verne svoje nagradim sluge,
A buntovnike i izdajnike
Da pravednome sudu predamo.
BRANISLAV:
Baci im telo gladnim vranama!
GRADISLAV:
Kamenjem nek' ih roblje pobije!
BODIN:
Kamenje? Vrane? Ah, to je strogo!
Kralj ne sme nikad milosti izvor
Da zapečati ...
JAKINTA (kralju):
Čuvaj se, pazi,
Još malo samo, pa sve propade.
BODIN:
Srce me boli, što moram reći
Da državljani nisu meni svi,
U svako doba verni ostali,
Već digoše se protiv prestola »
I protiv glave pomazane mi.—
Srce me boli, što moram reći,
Da izdajnika krune kraljeve
I ovde ima u ovom zboru.
BRANISLAV:
Istrebi ih do sedmoga kolena!
GRADISLAV:
U tamnicama živi nek' trunu!
PREDINjA:
I ne videli sunca nikada!
SVI:
Tako je! Tako!
BODIN:
Zaista, tako.
S' nazori vaši i ja se slažem,
A presuda je vaša pravedna —
Prot' jednoglasne ove presude
Priziva daljeg nikakva nema. (roćacima)
Kaznu ste sami vi predložili,
Pa neka bude po besedi vam:
Pod zemljom živi izginuli svi,
E. izdajnici vi ste kraljevi!
BRANISLAV:
Izdajnik? ... Bože! Ah, to je mnogo! Poludiću!
GRADISLAV:
Da crne zavere!
JAKINTA (kralju):
Pogle ih samo, kako li blede,
Pa reci jednom, da l' si uveren?
BODIN:
Predajte sablje ... Zar niste čuli?
Predajte sablje da od sramote
U koricama ne pocrvene,
Što izdajnička ruka ih paše.
BRANISLAV:
Ako je šala, dosta je bilo,
Ako je zbilja, dokaza, kralju!
KOSOR (Bodinu):
Promenuli ste valjda uloge,
Te rob od kralja ište dokaza!?
BODIN:
Dokaza? Dobro ... Neka pristupe
Njihova ona najamnika dva.—

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.