Краљица Јакинта/79
| ←Петнајести призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ШЕСТНАЈЕСТИ ПРИЗОР |
Седамнајести призор→ |
ШЕСТНАЈЕСТИ ПРИЗОР
Краљ Ђорђе у црном руху дође тужан и сетни, и стане на десну страну.
Јакинту донесу на носилима црном чохом покривену и метну је на леву страну.
Градињн стане у среду; Удобић мало више натраг између Ђорђа и Градиње, уз њега бели барјак; Немања стои за Градињом држећи плавстни барјак; Урош мало више натраг између Јакинтиних носила и Градиње, уз њега црвени барјак.
Војвода један уђе за Јакинтиним носилима са краљевском круном и стане уз Немању с десна; духовник уђе за овим и стане до Немањс с лева.
ГРАДНЊА (Ђорђу):
Мати сама лиши те матере;
(Показује му носила.)
ЂОРЂЕ (поглсда тамо и оде к носилима, па савијајући колено да клекне, проговори).
Мати умре, којој неби пара!
(Клекие и наслони главу на мртву матер.)
ГРАДИЊА:
Дух угасну страшан но велики!
ДУХОВНИК:
Греси своју жртву прогуташе.
Важан наук Бог свету понови!
(Оде и стане више главе мртвој, и склопи руке па се моли Богу.)
УРОШ:
Ту се освети учини неправда!
УДОБИЋ:
Опростимо, да нам се опрости!
ЂОРЂЕ (устане и оде на своје место у тугу погружен.)
ГРАДИЊА (к Ђорђу):
Стои л’ дакле, што уговорисмо?
ЂОРЂЕ:
Ја ти круну краљевску предајем.
ГРАДИЊА:
А ја тебе пуштам у Цариград.
|