Kraljica Jakinta/79
| ←Petnajesti prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić ŠESTNAJESTI PRIZOR |
Sedamnajesti prizor→ |
ŠESTNAJESTI PRIZOR
Kralj Đorđe u crnom ruhu dođe tužan i setni, i stane na desnu stranu.
Jakintu donesu na nosilima crnom čohom pokrivenu i metnu je na levu stranu.
Gradinjn stane u sredu; Udobić malo više natrag između Đorđa i Gradinje, uz njega beli barjak; Nemanja stoi za Gradinjom držeći plavstni barjak; Uroš malo više natrag između Jakintinih nosila i Gradinje, uz njega crveni barjak.
Vojvoda jedan uđe za Jakintinim nosilima sa kraljevskom krunom i stane uz Nemanju s desna; duhovnik uđe za ovim i stane do Nemanjs s leva.
GRADNNjA (Đorđu):
Mati sama liši te matere;
(Pokazuje mu nosila.)
ĐORĐE (poglsda tamo i ode k nosilima, pa savijajući koleno da klekne, progovori).
Mati umre, kojoj nebi para!
(Klekie i nasloni glavu na mrtvu mater.)
GRADINjA:
Duh ugasnu strašan no veliki!
DUHOVNIK:
Gresi svoju žrtvu progutaše.
Važan nauk Bog svetu ponovi!
(Ode i stane više glave mrtvoj, i sklopi ruke pa se moli Bogu.)
UROŠ:
Tu se osveti učini nepravda!
UDOBIĆ:
Oprostimo, da nam se oprosti!
ĐORĐE (ustane i ode na svoje mesto u tugu pogružen.)
GRADINjA (k Đorđu):
Stoi l’ dakle, što ugovorismo?
ĐORĐE:
Ja ti krunu kraljevsku predajem.
GRADINjA:
A ja tebe puštam u Carigrad.
|