Kraljica Jakinta/53
| ←Osmi prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić DEVETI PRIZOR |
Deseti prizor→ |
DEVETI PRIZOR
KRALjICA JAKINTA (uđe i videći sina u kakvom je razpoloženju rekne za sebe):
Ljut je nešto?... u toliko bolje!
(Glasno.)
Danas nisi dobre volje, sine!
ĐORĐE:
Ako si kog klati naumila,
Sad govori, zašt' sam baš tom voljan!
JAKINTA (pruži mu list hartije):
A ti iiši na ovaj list imo.
ĐORĐE (pročitavši. — Začuđen):
Da zatvorim Dragila i Grubešu?
(U sumnji).
Mati, hoće l’ to na dobro biti?
JAKINTA:
Kod onoga, što se činit’ mora.
Jedno samo mora da se pita:
Kako da se, i što prije, svrši!
ĐORĐE (ne odlučuje se):
JAKINTA;
Što se misliš? Vidiš da se samo
O tom radi, da škodit’ ne mogu!
ĐORĐE:
Sutra, mati! Daj da se promislim!
JAKINTA:
Sutra? Ko zna, gde su oni sutra!
Piši ime, dok još štogod važi!
ĐORĐE (pogleda je, pa onda pristupi k stolu i pnše):
Za Dragila toliko mi nije...
Al’ Grubeša ništ’ mi ne učini.
(Savija .lst i daje ga materi.)
Slobodu im ovim ti predajem,
Al’ glave im sebi zadržavam.
JAKINTA (primajući list):
Sad još jedno. Ima jedno ime
Koje valja iz živih brisati.
ĐORĐE:
Ti si noćas zlo spavala, mati!
Kazuj, ko ti to suviše živi?
JAKINTA:
Mihajlo!
ĐORĐE (trgne se):
Mali Mihailo ?
Sin kraljičin...
JAKINTA (odsečno):
Ne smije živiti!
ĐORĐE:
Šta će na to reći Krunoslava?
JAKINTA:
Sreća kuće i za nju je zakon!
ĐORĐE:
Ja ne vidim, da to biti mora!
JAKINTA:
Al’ ja vidim!
ĐORĐE:
Da sad biti mora!
JAKINTA:
Pre Dragila i Grubeše mora
Mihailo s puta uklonit’ se.
Ovi sami moraju ga osudit’!
Razumeš li sada?
ĐORĐE (gledi mater, sažmevši rameni):
Neka bude!
Ali šta će biti s Krunoslavom?
Kako ću joj pred oči izići?
JAKINTA:
Pusti meni, da po volji radim,
Pa i za to ja ću postarat’ se.
Ja ću sutra tajno držat’ veće,
A ti pođi u Duklju s kraljicom. (Ode.)
ĐORĐE:
Kad nalazi ona da bit’ mora:
Onda nesme biti drugačije! (Ode.)
|