Краљица Јакинта/45
| ←Тринајести призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ПРВИ ПРИЗОР |
Други призор→ |
ЧЕТВРТИ ЧИН
ПРВИ ПРИЗОР
(Леп врт у краљевском двору у Скадру.)
КРАЉИЦА ЈАКИНТА (дође шећући, у сјајну оправу обучена, у мисли задубљена. Сад стане, постои мало, па онда проговори):
Нема ништа... којим путем пођеш
До краја га мораш изтерати.
Насред мора нема пристаништа,
Усред боја није боравишта.
(Отресе се од мисли.)
Дођох амо да уживам вече
А тамне ми отимљу се мисли.
(Опет се замисли.)
Све изпаде к’о што сам желила:
Син ми круну задоби отчину,
Крунослава поклони му руку,
Победа га својом славом посу:
Па и опет брига дне трује ми.
Док ти живе... ми сигурни нисмо.
(Отресе се од мисли.)
А, како је зрак чист и пријатан...
Цвеће сија у најлепшим бојама...
(Удуби се у мисли.)
Сад би било време најзгодније.
Ова војна, с које сад долази,
Придоби му Зету поноситу
И име му прослави у свету...
Уроша је Рашком задобио,
Те сад и том земљом заповеда,
А Рашка је наша права снага.
Сви клонуше наши противници...
Вукан чека крај свој у тамници...
Доброслав је сенка од човека...
Други нико неће дићи главе...
Зато сад би било најзгодније...
(Отресе се од мисли.)
Ох какав се то мирис разлива...
(У мислима.)
Та три брата, ти Браниславићи,
Ти несмеду дуго бит’ на свету.
С Драгилом ћу и Грубешом лако,
Они седе к’о птице у клетки...
За Градињу наћи ће се рука...
Са Рашком смо добри пријатељи...
Али дете, оно мало д-дете...
Јесте мао и сасвим нејачак
Али му је мати Крунослава...
Но што мора бити, бити мора...
Ко зна каква долазе времена ...
Најбоље је зато уклонит' их
Кад најбоље уклонит’ се могу.
Али како ?... како... Ха! Овако .
Овако ће најзгодније бити!
(Оде нагло.)
|