Kraljica Jakinta/45
| ←Trinajesti prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić PRVI PRIZOR |
Drugi prizor→ |
ČETVRTI ČIN
PRVI PRIZOR
(Lep vrt u kraljevskom dvoru u Skadru.)
KRALjICA JAKINTA (dođe šećući, u sjajnu opravu obučena, u misli zadubljena. Sad stane, postoi malo, pa onda progovori):
Nema ništa... kojim putem pođeš
Do kraja ga moraš izterati.
Nasred mora nema pristaništa,
Usred boja nije boravišta.
(Otrese se od misli.)
Dođoh amo da uživam veče
A tamne mi otimlju se misli.
(Opet se zamisli.)
Sve izpade k’o što sam želila:
Sin mi krunu zadobi otčinu,
Krunoslava pokloni mu ruku,
Pobeda ga svojom slavom posu:
Pa i opet briga dne truje mi.
Dok ti žive... mi sigurni nismo.
(Otrese se od misli.)
A, kako je zrak čist i prijatan...
Cveće sija u najlepšim bojama...
(Udubi se u misli.)
Sad bi bilo vreme najzgodnije.
Ova vojna, s koje sad dolazi,
Pridobi mu Zetu ponositu
I ime mu proslavi u svetu...
Uroša je Raškom zadobio,
Te sad i tom zemljom zapoveda,
A Raška je naša prava snaga.
Svi klonuše naši protivnici...
Vukan čeka kraj svoj u tamnici...
Dobroslav je senka od čoveka...
Drugi niko neće dići glave...
Zato sad bi bilo najzgodnije...
(Otrese se od misli.)
Oh kakav se to miris razliva...
(U mislima.)
Ta tri brata, ti Branislavići,
Ti nesmedu dugo bit’ na svetu.
S Dragilom ću i Grubešom lako,
Oni sede k’o ptice u kletki...
Za Gradinju naći će se ruka...
Sa Raškom smo dobri prijatelji...
Ali dete, ono malo d-dete...
Jeste mao i sasvim nejačak
Ali mu je mati Krunoslava...
No što mora biti, biti mora...
Ko zna kakva dolaze vremena ...
Najbolje je zato uklonit' ih
Kad najbolje uklonit’ se mogu.
Ali kako ?... kako... Ha! Ovako .
Ovako će najzgodnije biti!
(Ode naglo.)
|