Краљица Јакинта/25

Краљица Јакинта
Писац: Јован Суботић
ДВАНАЈЕСТИ ПРИЗОР

ДВАНАЈЕСТИ ПРИЗОР
Владимир у свечаном руху а Крунослава у венчаној оправи дођу.)

ВЛАДИМИР:
Сад си моја, моја и божија;
Други својом назват’ те не може!
КРУНОСЛАВА (Урошу):
Кажи, Уроше, је ли то истина?
Чисто не знам, да л’ ми се не снева!
ВЛАДИМИР (Крунослави):
А сад чуј ме, моја мила љубо,
Теби несме ништа бити тајно.
(Урошу.)
Ти си увек пријатељ ми био
Па ћеш и сад уз мене стојати.
(Обојима.)
Рекох вама, да ме жупан посла
Да се одмах венчам с Крунославом...
Ал’ то, драги, не беше истина.
Натера ме, да слажем, невоља.
КРУНОСЛАВА (ужаснута):
Шта говориш да од бога нађеш!
УРОШ:
Онда бежи са овога света!
КРУНОСЛАВА:
Владимире, за што ме превари?!
УРОШ:
Пријатељу, то није лијепо!
ВЛАДИМИР (Крунослави):
Твој те отац мени беше дао;
(Урошу.)
Знадеш, да ми бија заручница...
(Крунослави.)
Ал’ у Скадру ствар се преокрену.
Тамо жупан обрече те Ђорђу
Не питајућ’ ии мене ни тебе.
Ја без тебе живити немогох;
Морадох ти мрети ил’ лагати.
Ал’ ако ти сад то није право,
Реци само, па ћу ти помоћи:
Не могох те жив дати другоме,
Удовицом могу те учинит’.
УРОШ:
Његов ће нас прстен оправдати.
(Крунослави)
Твоја срећа водила ти је отца
Кад те мишља узет’ заручнику,
Твоја ће га срећа приволети
Да венчаном остави те другу.
Пуст’те мене, ја ћу уредити:
А ви будте мирни и весели.
КРУНОСЛАВА:
Да си мене боље познавао
Не би звао у помоћ превару.
Крунослави дана реч света је;
Држала бих је и свом заручнику!
ВЛАДИМИР:
Благо мени, кад тако говориш!
Сад срећнијег свет човека нема.
УРОШ:
Сад идите , па се изговор’те.
Знам да много казат’ си имате;
А ја одох да сретнем жупана!
Да пре преври нег што дође амо. (Оду.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.