Kraljica Jakinta/25
| ←Jedanajesti prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić DVANAJESTI PRIZOR |
Trinajesti prizor→ |
DVANAJESTI PRIZOR
Vladimir u svečanom ruhu a Krunoslava u venčanoj opravi dođu.)
VLADIMIR:
Sad si moja, moja i božija;
Drugi svojom nazvat’ te ne može!
KRUNOSLAVA (Urošu):
Kaži, Uroše, je li to istina?
Čisto ne znam, da l’ mi se ne sneva!
VLADIMIR (Krunoslavi):
A sad čuj me, moja mila ljubo,
Tebi nesme ništa biti tajno.
(Urošu.)
Ti si uvek prijatelj mi bio
Pa ćeš i sad uz mene stojati.
(Obojima.)
Rekoh vama, da me župan posla
Da se odmah venčam s Krunoslavom...
Al’ to, dragi, ne beše istina.
Natera me, da slažem, nevolja.
KRUNOSLAVA (užasnuta):
Šta govoriš da od boga nađeš!
UROŠ:
Onda beži sa ovoga sveta!
KRUNOSLAVA:
Vladimire, za što me prevari?!
UROŠ:
Prijatelju, to nije lijepo!
VLADIMIR (Krunoslavi):
Tvoj te otac meni beše dao;
(Urošu.)
Znadeš, da mi bija zaručnica...
(Krunoslavi.)
Al’ u Skadru stvar se preokrenu.
Tamo župan obreče te Đorđu
Ne pitajuć’ ii mene ni tebe.
Ja bez tebe živiti nemogoh;
Moradoh ti mreti il’ lagati.
Al’ ako ti sad to nije pravo,
Reci samo, pa ću ti pomoći:
Ne mogoh te živ dati drugome,
Udovicom mogu te učinit’.
UROŠ:
Njegov će nas prsten opravdati.
(Krunoslavi)
Tvoja sreća vodila ti je otca
Kad te mišlja uzet’ zaručniku,
Tvoja će ga sreća privoleti
Da venčanom ostavi te drugu.
Pust’te mene, ja ću urediti:
A vi budte mirni i veseli.
KRUNOSLAVA:
Da si mene bolje poznavao
Ne bi zvao u pomoć prevaru.
Krunoslavi dana reč sveta je;
Držala bih je i svom zaručniku!
VLADIMIR:
Blago meni, kad tako govoriš!
Sad srećnijeg svet čoveka nema.
UROŠ:
Sad idite , pa se izgovor’te.
Znam da mnogo kazat’ si imate;
A ja odoh da sretnem župana!
Da pre prevri neg što dođe amo. (Odu.)
|