Краљица Јакинта/19
| ←Пети призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ШЕСТИ ПРИЗОР |
Седми призор→ |
ШЕСТИ ПРИЗОР
Духовник (уђе).
ЈАКИНТА (идући пред њега):
Зар си мор’о по том чуду доћи?
ДУХОВНИК:
Позив к теби крен’о би ме мртва,
Јер ме тобом бог к теби позива.
ЈАКИНТА:
Лијепа ти, свети оче, хвала.
(Оде столу и донесе једну повељу.)
Као залог мога покајања
Мали дар сам рада дати цркви,
И овом јој поклањам повељом
Жупу Брињску и жупу Градачку.
Но јој несмем сама дар однети,
Јер сам јадна грехом укаљана,
Него тебе молим, угодниче,
Да у своју ти дар примиш руку,
И оној га светој дадеш цркви.
Којој дат’ га за најбоље нађеш.
Тога ради к себи сам те звала.
Учини ми, за што те замолих.
ДУХОВНИК (узме лист):
Свакој мајци јабука је драга,
Коју љубов кћерина јој даје:
И црква ће радо дар примити,
Који даје кајућа се душа.
ЈАКИНТА (с одушевљењем):
Све што имам, радо ћу вам дати.
Само грешну чувајте ми душу;
Учинићу најжешћу покору,
Тек ми у свету име очистите:
Јер тешка је живог бога рука,
Ал’ и људска ужасна је клетва!
Боље да се ко никад не роди,
Нег’ да име сав му свет проклиње.
ДУХОВНИК:
Кај се само из свег срдца, госпо.
Кајању се греси опраштају;
А за име своје не старај се
Ако га се света прими црква.
Јер ког она у свету подигне,
Том ће сви се векови клањати.
ЈАКИНТА:
А ти делај, говори, помажи;
Ти ми само и можеш помоћи,
Јер бог болне на твоју реч лечи,
А свет штује т’ к’о светог Николу.
ДУХОВНИК:
Што узмогне искрена молитва,
Том, госпођо, од мене се надај;
Ал’ ти опет: кај се! велим, кај се!
Без кајања нема спашавања!
(Поклони се и пође.)
ЈАКИНТА (пратећи га до врата):
Ти ме само препоручи цркви,
А ја нећу устајат’ из праха.
(Вративши се.)
Нрави светац — тим боље по мене!
(Оде на десно.)
|