Краљевић Марко освети смрт брата Јандрије

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Краљевић Марко освети смрт брата Јандрије

Гором јаше Краљевићу Марко,
С њиме јаше брате Јандријашу,
Јандријашу од седам година;
Али му је дите понејако,
Па је врло Јандре ижеднио, 5
Па говори брату своме Марку:
„Ој мој брате, Краљевићу Марко!
„Има-ли ђе бунар воде хладне,
„Да се воде дите понапијем?“
Ал' је њему говорио Марко: и 10
„Бога теби, брате Јандријашу!
„Нема овде бунар воде хладне;
„Нег' гонимо коње кроз горицу,
„У гори је крчмарица Мара,
„Која крчи вином и ракијом.“ 15
Кад су дошли до бијеле крчме,
Ал' је Јандри говорио Марко:
„Ој бога ти, брате Јандријашу!
„Ти га идеш крчмарици Мари,
„А у крчми увик Турак' има; 20
„Већ се чувај, одсјећ' ће ти главу.“
Ал' је јунак Јандре понејачак.
Када коња дојао до крчме,
Ал' излети крчмарица Мара:
Бјелим' њега зубим засмијава, 25
Црним њега оком заиграва,
Ишће њему коња и оружје.
Он јој даје коња и оружје.
Па улази јунак у биртију.
У биртији тридесет Турака, 30
Они пију баш рујено винце.
Турци Јандри чаше наздравише,
Свим је Јандре чаше изкапио,
Јер је јунак врло ижеднио,
Нагло је се вином опојио, 35
Паде Јандре главом без узглавља.
Кад видили Турци Јањичари,
Да је с Јандре нагло опојио,
Потегоше они бритку ћорду,
Одсјекоше Јандријашу главу, 40
Метнуше му главу на трпезу.
Кад год Јандри редна чаша дође,
У мртву му главу саливају.
Чеко њега његов братац Марко,
Њега чеко литњи дан до подне. 45
Кад немого брата дочекати,
Иде јунак брата потражити,
Па он иде крчмарици Мари.
Када доја коња до биртије,
Ал излети крчмарица Мара: 50
Бјелим зубим Марка засмијава
А црним га оком заиграва,
Ишће њему коња и оружје.
Он је удара руком уз образе;
Како ју је лахко ударио, 55
Два јој бијела он избио зуба,
Три јој млаза крви пропишала.
Па улази јунак у биртију.
Када ушо јунак у биртију,
Пије винце тридесет Турака, 60
Одмах позна свога брата главу.
Сви му Турци чаше наздравише,
Јунак Марко на чаше негледа,
Већ потеже бритку ћорду своју,
Свима Турком он одсјече главу, 65
Он непушти ни једнога жива
Него једног' Скендербега Мују.
Па је свога брата закопао,
Гроб му турским' главам' накитио,
Па запива танко гласовито: 70
„Нека, нека милом' богу фала!
„Кад осветих брата Јандријаша!
„Ко ће мене осветити Марка?
„Мајке немам, а сестрице немам,
„А у роду никог свога немам.“ 75

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој хрватској Крајини и у турској Хрватској; сабрао Лука Марјановић; Свезак I, у Загребу 1864., трошком и тиском А. Јакића. стр. 32-34.