Подранио Краљевићу Марко
А на свому шарцу великому.
Виче вила с високих планина:
Богом брате Краљевићу Марко;
Данас хоћеш бит савезан Марко. 5
Срести ће те џидовине стари
А на своме великоме вранцу.
Он ће тебе савезати Марко!
Ал говори Краљевићу Марко:
Од отален вило чаратанко!10
Ко би данас савезао Марка,
Кол' његова шарца задобио;
Тај се јунак није породио,
Ни тај коњић није окотио,
Над мојега шарца племенитог. 15
Кад појаха мало понаприда,
Али сриети џидовину старца.
Говори му џидовине стари:
Уклони се, ал поклони курво!
Говори му Краљевићу Марко: 20
Ниесам љуба, да ти се уклањам,
Ниесам млада, да ти се поклањам,
Већ сам јунак, мегдан ћемо диелит!
Удара га џидовине стари,
Удара га руком уз образе. 25
Паде Марко у зелену траву.
Скаче џидов са својега вранца,
И увати Краљевићу шарца.
И Марку је завезао руке;
Споро веже али чврсто стеже. 30
Кад је Марку савезао руке
Меће Марка на својега вранца,
Узјахује на Маркова шарца
Па га ћера кроз горица црну.
Кад су дошли на сриед горе црне 35
Ал је куја изжеднила стара
Па говори Краљевићу Марку:
О јуначе Краљевићу Марко!
Знаш за воде ал за рујно вино!
Већ је мени жеђа додијала, 40
Да закољем тебе ал шарина,
Да се ваше крви понапијем.
Говори му Краљевићу Марко:
О јуначе џидовине стари:
Некољ коња а нечини квара, 45
Не пиј крви а негриеши душе.
Већ појаши мало понаприда
Хоћеш наћи рујанога вина,
Кога точи Мара Крчмарица.
Код ње јесам јунак пио вино 50
Пио јесам а платио ниесам.
Кад би Маре плаћу заискала,
Тука би ју с плетеном канџијом,
Тука би ју колико ми драго.
Богом брате џидовине стари 55
Не водиме к Мари Крчмарици;
Јаб волио, да ме ту погубиш
Нег да водиш к Мари Крчмарици,
Она ће ми одсиећи главу.
Кад је старац гласе разумио 60
Он ми боље коње разљутио
Да он дође прије к Крчмарици,
Па да сиече Краљевићу главу.
З' далека их Маре угљедала
Још ближе их Маре сусриетала, 65
Па говори Краљевићу Марку:
Нека, нека Краљевићу Марко
Нека, нека, знати ћеш ти сада,
Чијеш' вино мукте пити Марко,
Вино пити а плаћат га никад, 70
Већ ударат плетеном канџијом,
Мјесто плаће за попито вино.
Ја ћу твоју сад одсјећи главу.
Марка води у горње чардаке,
Џидов сједе, да с' напије вина. 75
Он дозивље један букал вина:
Носи Маре један букал вина
Носи вина од седам година
И ракије трипут прежежене.
Кад се стари вина понапио, 80
Паде старом глава без узглавја.
Зашло винце у румено лишће
А ракија памет му заниела,
Све једно је ко да је и умро.
Кад видила Мара Крчмарица 85
Да с' опио џидовине стари,
Она лети Краљевићу Марку.
Бога теби Краљевићу Марко
Пала ј' старом глава без узглавја,
Стани Марко да те сад одвежем 90
Па старога ћемо завезати.
Када га је посве одвезала,
Они пођу доље до старога.
Па старому савезаше руке.
Сједе Марко рујно пити, вино. 95
Не пије га чим се вино пије
Већ букалом од дванаест ока.
Кад се Марко вина понапио
Он изведе џидовскога вранца
И својега племенитог шарца, 100
На ког баци џидовину старца,
Па узјаха на старчева вранца,
Па ходјаше кроз горицу црну.
На јеле је шарца наводио
Неби ли се стари разтрезнио. 105
Кад дођоше горе на разкрижје
Бритку своју сабљу повадио
Па замахну — одсиече му главу.
Када џиду одсјекао главу
Вјеша њега о јелове гране. 110
Оде Марко кући пјевајући
А на старом орле грактајући.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 11-15.
Краљевић Марко у народним пјесмама, с тумачењем мање познатих ријечи и реченица, уредио Иван Филиповић, пето издање с 21 сликом, рисао Вјенц. Андерле, Тисак и наклада књижаре Ст. Кугли, Загреб, Илица 30, стр. 45-46.
