Podranio Kraljeviću Marko
A na svomu šarcu velikomu.
Viče vila s visokih planina:
Bogom brate Kraljeviću Marko;
Danas hoćeš bit savezan Marko. 5
Sresti će te džidovine stari
A na svome velikome vrancu.
On će tebe savezati Marko!
Al govori Kraljeviću Marko:
Od otalen vilo čaratanko!10
Ko bi danas savezao Marka,
Kol' njegova šarca zadobio;
Taj se junak nije porodio,
Ni taj konjić nije okotio,
Nad mojega šarca plemenitog. 15
Kad pojaha malo ponaprida,
Ali srieti džidovinu starca.
Govori mu džidovine stari:
Ukloni se, al pokloni kurvo!
Govori mu Kraljeviću Marko: 20
Niesam ljuba, da ti se uklanjam,
Niesam mlada, da ti se poklanjam,
Već sam junak, megdan ćemo dielit!
Udara ga džidovine stari,
Udara ga rukom uz obraze. 25
Pade Marko u zelenu travu.
Skače džidov sa svojega vranca,
I uvati Kraljeviću šarca.
I Marku je zavezao ruke;
Sporo veže ali čvrsto steže. 30
Kad je Marku savezao ruke
Meće Marka na svojega vranca,
Uzjahuje na Markova šarca
Pa ga ćera kroz gorica crnu.
Kad su došli na sried gore crne 35
Al je kuja izžednila stara
Pa govori Kraljeviću Marku:
O junače Kraljeviću Marko!
Znaš za vode al za rujno vino!
Već je meni žeđa dodijala, 40
Da zakoljem tebe al šarina,
Da se vaše krvi ponapijem.
Govori mu Kraljeviću Marko:
O junače džidovine stari:
Nekolj konja a nečini kvara, 45
Ne pij krvi a negrieši duše.
Već pojaši malo ponaprida
Hoćeš naći rujanoga vina,
Koga toči Mara Krčmarica.
Kod nje jesam junak pio vino 50
Pio jesam a platio niesam.
Kad bi Mare plaću zaiskala,
Tuka bi ju s pletenom kandžijom,
Tuka bi ju koliko mi drago.
Bogom brate džidovine stari 55
Ne vodime k Mari Krčmarici;
Jab volio, da me tu pogubiš
Neg da vodiš k Mari Krčmarici,
Ona će mi odsieći glavu.
Kad je starac glase razumio 60
On mi bolje konje razljutio
Da on dođe prije k Krčmarici,
Pa da sieče Kraljeviću glavu.
Z' daleka ih Mare ugljedala
Još bliže ih Mare susrietala, 65
Pa govori Kraljeviću Marku:
Neka, neka Kraljeviću Marko
Neka, neka, znati ćeš ti sada,
Čiješ' vino mukte piti Marko,
Vino piti a plaćat ga nikad, 70
Već udarat pletenom kandžijom,
Mjesto plaće za popito vino.
Ja ću tvoju sad odsjeći glavu.
Marka vodi u gornje čardake,
Džidov sjede, da s' napije vina. 75
On dozivlje jedan bukal vina:
Nosi Mare jedan bukal vina
Nosi vina od sedam godina
I rakije triput prežežene.
Kad se stari vina ponapio, 80
Pade starom glava bez uzglavja.
Zašlo vince u rumeno lišće
A rakija pamet mu zaniela,
Sve jedno je ko da je i umro.
Kad vidila Mara Krčmarica 85
Da s' opio džidovine stari,
Ona leti Kraljeviću Marku.
Boga tebi Kraljeviću Marko
Pala j' starom glava bez uzglavja,
Stani Marko da te sad odvežem 90
Pa staroga ćemo zavezati.
Kada ga je posve odvezala,
Oni pođu dolje do staroga.
Pa staromu savezaše ruke.
Sjede Marko rujno piti, vino. 95
Ne pije ga čim se vino pije
Već bukalom od dvanaest oka.
Kad se Marko vina ponapio
On izvede džidovskoga vranca
I svojega plemenitog šarca, 100
Na kog baci džidovinu starca,
Pa uzjaha na starčeva vranca,
Pa hodjaše kroz goricu crnu.
Na jele je šarca navodio
Nebi li se stari raztreznio. 105
Kad dođoše gore na razkrižje
Britku svoju sablju povadio
Pa zamahnu — odsieče mu glavu.
Kada džidu odsjekao glavu
Vješa njega o jelove grane. 110
Ode Marko kući pjevajući
A na starom orle graktajući.
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 11-15.
Kraljević Marko u narodnim pjesmama, s tumačenjem manje poznatih riječi i rečenica, uredio Ivan Filipović, peto izdanje s 21 slikom, risao Vjenc. Anderle, Tisak i naklada knjižare St. Kugli, Zagreb, Ilica 30, str. 45-46.
