Краљевић Марко и брат му Андрија

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Глава кнеза Лазара

0001 Седе Марко вечерати с мајком
0002 Бела леба и рујнога вина,
0003 Па беседи Краљевићу Марко,
0004 “Ој старице, моја мила мајко,
0005 “Зашт’ ми ниси брата породила,
0006 “Јел’ млађега, јели старијега,
0007 “Да се имам чиме заклињати.
0008 “Кад ја пођем међу дружиницом,
0009 “Заклињем се коњем и оружјем:
0010 “Шарцу коњу грива опаднула,
0011 А оружје светло посукнуло.
0012 Сузе рони мила стара мајка,
0013 Па беседи Краљевићу Марку:
0014 “Ао Марко, моје чедо драго,
0015 “Мајка ти је чедо породила
0016 “Није млађег већ је старијега,
0017 “Име му је Краљевић Андрија,
0018 “Ал’ су њега заробили Турци
0019 “Јоште малог у повоју златном.”
0020 Беседи јој Краљевићу Марко:
0021 “Ој старице, моја мила мајко,
0022 “Меси, мајко, бијеле колаче,
0023 “Да ја идем у турску ордију
0024 “И потражим браца рођенога.”
0025 Уста мајка радо и весело,
0026 Па умеси бијеле колаче.
0027 Оде Марко у турску ордију
0028 Да он тражи брата рођенога.
0029 Кад је био у турској ордији
0030 Турски клече, српски бога моли.
0031 Беседе му Турци јањичари:
0032 “Ој Бога ти, незнана делијо,
0033 “Ил’ си јунак из земље далеке,
0034 “Или си се скоро потурчио?”
0035 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0036 “Нисам јунак из земље далеке,
0037 “Него сам се скоро потурчио,
0038 “Већ имате л’ каквога јунака
0039 “Који може са мном пити вина
0040 “С отом купом од дванаест ока.”
0041 Њему веле Турци јањичари:
0042 “Ми имамо такога јунака,
0043 “Који може с тобом пити вина,
0044 “Име му је Краљевић Андрија.”
0045 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0046 “Ди је шатор Краљевић-Андрије?”
0047 Беседе му Турци јањичари:
0048 “Ласно ти је шатор познавати,
0049 “Шатор му је од зелане свиле,
0050 “А катарка од сувога злата,
0051 “И елћени од сребра ковани.”
0052 Прође Марко кроз турску ордију,
0053 Нађе шатор Краљевић-Андрије,
0054 И он седи рујно пије вино,
0055 Вино служи Туркињица млада,
0056 Туркињица љуба Андријина.
0057 Кад ушета Краљевићу Марко
0058 Под шатора Краљевић-Андрије,
0059 И он седе рујно пити вино
0060 С отом купом од дванаест ока.
0061 Када су се понапили вина,
0062 Беседи му Краљевићу Марко:
0063 “Ој Андрија, мој рођени брајко,
0064 “Или си се у благу понео,
0065 “Или мене не мош познавати?”
0066 Њему вели Краљевић Андрија:
0067 “Ао Марко, мој рођени брајко,
0068 “Ја се нисам у благу понео,
0069 “И ја тебе могу познавати,
0070 “Али не смем од клети Турака,
0071 “Јел ј’ у мене љуба Туркињица,
0072 “Издаће нас Турком јаничаром,
0073 “Оба ћемо изгубити главе.
0074 “Већ почекај, Краљевићу Марко,
0075 “Док не буде вече по вечери,
0076 “Док не поспе Турци јаничари,
0077 “И не заспи моја љуба верна,
0078 “Ја ћ’ узети млого силно благо,
0079 “Да идемо нашем белом двору,
0080 “Да ранимо нашу стару мајку,
0081 “Да ранимо и да саранимо.”



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.