Краљевић Марко и Нина господин

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Краљевић Марко и Нина господин

Књигу пише царе господине
И шаље је Краљевићу Марку:
„Брже да си на цареву војску!“
Када Марку листак књига додје
Куне Марко остарилу мајку: 5
„Бог ти убио, моја стара мајко!
„Сад ја морам на цареву војску.“
Говори му остарила мајка:
„Некун' Марко, своје старе мајке!
„Ван ти ајде на цареву војску, 10
„Па се моли цару господину,
„Неби-ли те царе одпустио,
„Да ти идеш својој старој мајци,
„Да је идеш смрти дохранити.“ –
Оде Марко на цареву војску, 15
Војево је три године дана.
Кад настала четврта година,
Књига му је од мајке дошла.
Нујан Марко по ордији хода,
Пита њега царе господине: 20
„Што си нујан, Краљевићу Марко!
„Кад ми никад нујан био ниси,
„Ево има три године дана.
„Ал' је теби понестало вина?
„Ал' дебела меса овнујскога? 25
„Ал'бјела круха шеничнога? –
„Није мени понестало вина,
 „Ни дебела меса овнујскога,
„Ни бијела круха шеничнога,
 „Веће књига од мајке ми дође: 30
„Нина ми је дворе попалио,
„Стару мајку коњма погазио
„Љубу моју уз коња одвео.“
Милостан се царе догодио:
„Ајде, Марко, ти обадји мајку.“ 35
На мах Марко коња сигурао,
Па узјаха свога Шарца коња,
Па он гони свому бјелом' двору:
Али бјели попаљени двори,
Стара мајка на горишту плаче. 40
Ал говори Краљевићу Марко!
„Бога теби, моја стара мајко!
„Ко је б'јеле упалио дворе?“ –
„Упалио Нина господине,
„А љубу му уз коња одвео.“ 45
Онда му је говорила мајка:
„Чини ми се, незнана делијо,
„Да је ото коњиц мога Марка.“ –
„Истина је, моја стара нане!
„Узео сам коња на мезету, 50
„Јере ти је Марко погинуо.“
Кад то видја Краљевићу Марко,
Крену коња бијелој биртији:
У биртији Нина господине,
И с њиме је љуба Анђелија. 55
Сједе Марко, па ти пије вино. –
Са пенџера Нина погледао,
Угледао Шарца Краљевића,
Тер подвикну грлом гласовито:
„О копиле, Краљевићу Марко! 60
„Што ти ниси мого погинути,
„Док ми ниси ти на ноге дошо!“
Па попаде перна буздована,
Бије коња Краљевића Марка.
Цичи коњиц кано љута змија, 65
Мисли коњиц да Марко нечује.
Па се клиси Краљевићу Марко
Он се клиси ка' кад несиђаше,
Па излети пред бијелу крчму.
Када виђа Нине господине, 70
Он попаде перна буздована,
Да убије Краљевића Марка.
Марко му га у руке уфати:
„Стан', копиле, Нина господине!
„Стан', копиле, сад је редња моја.“ 75
Мах учини Нина господине,
Мах учини, да би га утеко,
Достиже га перним буздованом,
Бјеше њега лудо погодио,
Медју плећа њега ударио, 80
Одмах га је земљом саставио.
Па се диго Краљевићу Марко,
Он отиде свом' бијелом двору,
Пак он своју утјешио мајку;
Он Нинове дворе попалио, 85
Његву мајку коњма погазио,
А љуби му очи извадио,
Пак отиде на цареву војску.
Ту војује, ником' неказује.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој хрватској Крајини и у турској Хрватској; сабрао Лука Марјановић; Свезак I, у Загребу 1864., трошком и тиском А. Јакића. стр. 35-37.