Kraljević Marko i Nina gospodin
Knjigu piše care gospodine
I šalje je Kraljeviću Marku:
„Brže da si na carevu vojsku!“
Kada Marku listak knjiga dodje
Kune Marko ostarilu majku: 5
„Bog ti ubio, moja stara majko!
„Sad ja moram na carevu vojsku.“
Govori mu ostarila majka:
„Nekun' Marko, svoje stare majke!
„Van ti ajde na carevu vojsku, 10
„Pa se moli caru gospodinu,
„Nebi-li te care odpustio,
„Da ti ideš svojoj staroj majci,
„Da je ideš smrti dohraniti.“ –
Ode Marko na carevu vojsku, 15
Vojevo je tri godine dana.
Kad nastala četvrta godina,
Knjiga mu je od majke došla.
Nujan Marko po ordiji hoda,
Pita njega care gospodine: 20
„Što si nujan, Kraljeviću Marko!
„Kad mi nikad nujan bio nisi,
„Evo ima tri godine dana.
„Al' je tebi ponestalo vina?
„Al' debela mesa ovnujskoga? 25
„Al'bjela kruha šeničnoga? –
„Nije meni ponestalo vina,
„Ni debela mesa ovnujskoga,
„Ni bijela kruha šeničnoga,
„Veće knjiga od majke mi dođe: 30
„Nina mi je dvore popalio,
„Staru majku konjma pogazio
„Ljubu moju uz konja odveo.“
Milostan se care dogodio:
„Ajde, Marko, ti obadji majku.“ 35
Na mah Marko konja sigurao,
Pa uzjaha svoga Šarca konja,
Pa on goni svomu bjelom' dvoru:
Ali bjeli popaljeni dvori,
Stara majka na gorištu plače. 40
Al govori Kraljeviću Marko!
„Boga tebi, moja stara majko!
„Ko je b'jele upalio dvore?“ –
„Upalio Nina gospodine,
„A ljubu mu uz konja odveo.“ 45
Onda mu je govorila majka:
„Čini mi se, neznana delijo,
„Da je oto konjic moga Marka.“ –
„Istina je, moja stara nane!
„Uzeo sam konja na mezetu, 50
„Jere ti je Marko poginuo.“
Kad to vidja Kraljeviću Marko,
Krenu konja bijeloj birtiji:
U birtiji Nina gospodine,
I s njime je ljuba Anđelija. 55
Sjede Marko, pa ti pije vino. –
Sa pendžera Nina pogledao,
Ugledao Šarca Kraljevića,
Ter podviknu grlom glasovito:
„O kopile, Kraljeviću Marko! 60
„Što ti nisi mogo poginuti,
„Dok mi nisi ti na noge došo!“
Pa popade perna buzdovana,
Bije konja Kraljevića Marka.
Ciči konjic kano ljuta zmija, 65
Misli konjic da Marko nečuje.
Pa se klisi Kraljeviću Marko
On se klisi ka' kad nesiđaše,
Pa izleti pred bijelu krčmu.
Kada viđa Nine gospodine, 70
On popade perna buzdovana,
Da ubije Kraljevića Marka.
Marko mu ga u ruke ufati:
„Stan', kopile, Nina gospodine!
„Stan', kopile, sad je rednja moja.“ 75
Mah učini Nina gospodine,
Mah učini, da bi ga uteko,
Dostiže ga pernim buzdovanom,
Bješe njega ludo pogodio,
Medju pleća njega udario, 80
Odmah ga je zemljom sastavio.
Pa se digo Kraljeviću Marko,
On otide svom' bijelom dvoru,
Pak on svoju utješio majku;
On Ninove dvore popalio, 85
Njegvu majku konjma pogazio,
A ljubi mu oči izvadio,
Pak otide na carevu vojsku.
Tu vojuje, nikom' nekazuje.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
