Краљевић Марко и Муса кесеџија (III)
Напио се Муса Кесеџија,
У Стамболу у кафани белој,
Па он стаде пијан говорити:
„Чујете ли сва дружина редом,
Ево има девет годин' дана, 5
Како дворим цара у Стамболу,
Не издворе коња ни оружја,
Нити палте нове, ни половне.
Е тако ми моје вере тврде,
Ја ћу отис у приморје равно, 10
У приморје скеле затворити,
И друмове около приморја.
У приморју кулу начинити,
Око куле гвоздене ченгеле,
Вешаћу му оџе и аџије." 15
Но да видиш чуда великога,
Штогођ Турчин пијан говораиш,
То тријезан беше учинио.
Он отиде у приморје равно,
У приморју скеле затворио 20
И друмове около приморја.
У приморју кулу начинио,
Око куле гвоздене ченгеле,
Веша цару оџе и аџије.
Но кад цару тужбе додијале, 25
Он опреми Ћуприлић везира
И са њиме три хиљаде војске;
Све исече Муса по приморју
И ухвати Ћуприлић везира,
Па му свеза руке наопако, 30
А свеза му ноге испод коња,
Па га спреми цару у Стамбола.
Кад га виђе царе Сулејмане,
Од јада га забољела глава,
Па се мисли шта ће и како ће. 35
Но говори оџа Ћуприлићу:
„Да је овде Краљевићу Марко."
Ал’ говори царе од Стамбола:
„Прођи ми се оџа Ћуприлићу,
Што помињеш Краљевића Марка, 40
Давно сам га дао у тамницу
И кости су њему иструнеле."
Но што рече оџа Ћуприлићу:
„На милост ти царе господине,
Шта би дао ономе јунаку, 45
Који каже у животу Марка?”
„Дао би му на Босни везирство,
Без промене за девет година!”
Скочи оџа на ноге лагане,
Па отвори на тамници врата 50
И изведе Краљевића Марка,
Одведе га цару на сеџаде.
Стаде царе њему говорити,
Шта је њему Муса починио.
„Да мож’ ли се поуздати Марко, 55
Да погубиш Мусу кесеџију?”
„А ја богме, царе господине,
Ја не могу ни очима гледат,
А камо ли с Мусом мегдан делит!
Убила ме мемла од камена! 60
Намести ме негде у механу,
Примакни ми вина и ракије
И бешкода хлеба бијелога
И дебела меса овнујскога,
Да поседим један месец дана, 65
Казаћу ти кад сам за мегдана!"
Цар је одма' тако учинио,
Намести га у нову механу
И донесе вина и ракије
И остале сваке ђаконије. 70
Тако стаде један месец дана,
Но пошета царе Сулејмане,
„Је л’ вријеме Краљевићу Марко?
Досади ми сиротиња раја,
Све тужећи на Мусу проклета?" 75
„Богме, царе, још није вријеме!"
Тако стаде јоште месец дана.
Опет шета царе Сулејмане,
„Је л' вријеме Краљевићу Марко?"
Тада рече Краљевићу Марко: 80
„Јесте време, царе, господине!"
Па пошеца Краљевићу Марко,
Он отиде Новаку ковачу,
„Да ми кујеш сабљу оковану,
Какву прије ковао нијеси." 85
Одмах Новак сабљу саковао,
Два ковача и три помагача,
Од недеље до друге недеље,
Докле бритку сабљу саковали.
Тад отиде Краљевићу Марко, 90
„Је л’ готова, Новаче коваче?"
„Ето сабља, ето наковања,
Ти огледај сабљу кака ти је!"
Ману сабљом Краљевићу Марко,
Наковању пола пресекао! 95
„О, бога ти, Новаче коваче,
Јеси л’ коју бољу саковао?"
„Кад ме питаш, право ћу ти казат,
Јесам једну бољу саковао,
Бољу сабљу, а бољем јунаку! 100
Кад отиде Муса у приморје.
Што сам њему сабљу саковао,
Кад удари накозању њоме,
Ни трупина здрава не остаде!"
Наљути се Краљевићу Марко, 105
„Пружи руку, да ти сабљу платим
Осече му до рамона руку,
„Да не кујеш ни бољу, ни грђу!"
И даде му стотину дуката,
„Да се храниш за живота твога!" 110
Па отиде у нову механу
И појаха дебела шарана.
Оде Марко земљом и свијетом,
Све се скита. а за Мусу пита!
Сретоше се у клисуре тврде, 115
У клисуру тврда Качаника.
Ал’ говори Краљевићу Марко:
„Дели Муса, уклон’ ми се с пута!"
Но му рече Муса Кесеџија:
„Прођи Марко, не замећи кавгу, 120
А ја ти се уклонити нећу!
Ако те је краљица родила,
На чардаку, на меку душеку,
У чисту те свилу завијала,
А злаћеном жицом повијала; 125
Ранила те медом и шећером!
А мене је љута Арнаутка,
Код оваца на плочи родила,
У црну ме струку завијала,
А купином лозом повијала, 130
Ранила ме скробом овсенијем!
И још ме је често заклињала,
Да се ником не уклоним с пута!"
Кад то виђе Краљевићу Марко,
Он потеже своје бојно копље, 135
Дели Муси у прси јуначке!
Ал' је Муса топуз потурио,
Преби му га на две половине,
Па потеже своје бојно копље,
Гађа Марка у прси јуначке! 140
Ал’ је Марко топуз потурио,
Преби му га на три половине!
Потегоше перне буздоване,
Стадоше се њима ударати,
Топузима пера поломише. 145
Па подбију сабље оковане
И сабље су они изломили.
Од добрије' коња одседоше,
Довате се у кости јуначке,
Носише се летњи дан до подне. 150
Но говори Краљевићу Марко:
„Чујеш, море, Муса Кесеџија,^
Ја л' омани, ја ли да оманем?
Тад оману Муса Кесеџија,
Даде Марка у зелену траву. 155
Ал’ повика Краљевићу Марко:
„Ђе си данас посестримо вило,
Не л’ си мене божју вјеру дала,
Да ћеш мене у невољи бити!"
А вила му из облака виче: 160
„Не л' сам тебе болан говорила,
Да не чиниш у недељу кавгу!
Ђе су тебе гује из чарапе?
Друго тебе помоћи не могу!"
Но с' окрену Муса Кесеџија, 165
Ђе но вила с Марком проговара.
Но да видиш Краљевића Марка,
Он довати ножа из чарапе,
Те расече Мусу Кесеџију,
Од учкура до бијела грла! 170
Мртав Муса притискао Марка,
Па се Марко извадит не може!
Марко грчки Шарцу проговара:
„Не дај, Шаро, свога господара!"
Примаче се дебели Шарине, 175
Те довати за перчин Турчина,
Те се диже Краљевићу Марко,
Па загледа Мусу Кесеџију,
Кад у њега три срца јуначка!
Једно му се било заморило, 180
А друго се јако разбректало,
На трећему љута спава гуја!
„Мол’ се богу, Краљевићу Марко,
Што се нисам прије пробудила,
Од тебе би триста јада било!” 185
Марко њему одсијече главу,
Однесе је цару Сулејману.
