Kraljević Marko i Musa kesedžija (III)
Napio se Musa Kesedžija,
U Stambolu u kafani beloj,
Pa on stade pijan govoriti:
„Čujete li sva družina redom,
Evo ima devet godin' dana, 5
Kako dvorim cara u Stambolu,
Ne izdvore konja ni oružja,
Niti palte nove, ni polovne.
E tako mi moje vere tvrde,
Ja ću otis u primorje ravno, 10
U primorje skele zatvoriti,
I drumove okolo primorja.
U primorju kulu načiniti,
Oko kule gvozdene čengele,
Vešaću mu odže i adžije." 15
No da vidiš čuda velikoga,
Štogođ Turčin pijan govoraiš,
To trijezan beše učinio.
On otide u primorje ravno,
U primorju skele zatvorio 20
I drumove okolo primorja.
U primorju kulu načinio,
Oko kule gvozdene čengele,
Veša caru odže i adžije.
No kad caru tužbe dodijale, 25
On opremi Ćuprilić vezira
I sa njime tri hiljade vojske;
Sve iseče Musa po primorju
I uhvati Ćuprilić vezira,
Pa mu sveza ruke naopako, 30
A sveza mu noge ispod konja,
Pa ga spremi caru u Stambola.
Kad ga viđe care Sulejmane,
Od jada ga zaboljela glava,
Pa se misli šta će i kako će. 35
No govori odža Ćupriliću:
„Da je ovde Kraljeviću Marko."
Al’ govori care od Stambola:
„Prođi mi se odža Ćupriliću,
Što pominješ Kraljevića Marka, 40
Davno sam ga dao u tamnicu
I kosti su njemu istrunele."
No što reče odža Ćupriliću:
„Na milost ti care gospodine,
Šta bi dao onome junaku, 45
Koji kaže u životu Marka?”
„Dao bi mu na Bosni vezirstvo,
Bez promene za devet godina!”
Skoči odža na noge lagane,
Pa otvori na tamnici vrata 50
I izvede Kraljevića Marka,
Odvede ga caru na sedžade.
Stade care njemu govoriti,
Šta je njemu Musa počinio.
„Da mož’ li se pouzdati Marko, 55
Da pogubiš Musu kesedžiju?”
„A ja bogme, care gospodine,
Ja ne mogu ni očima gledat,
A kamo li s Musom megdan delit!
Ubila me memla od kamena! 60
Namesti me negde u mehanu,
Primakni mi vina i rakije
I beškoda hleba bijeloga
I debela mesa ovnujskoga,
Da posedim jedan mesec dana, 65
Kazaću ti kad sam za megdana!"
Car je odma' tako učinio,
Namesti ga u novu mehanu
I donese vina i rakije
I ostale svake đakonije. 70
Tako stade jedan mesec dana,
No pošeta care Sulejmane,
„Je l’ vrijeme Kraljeviću Marko?
Dosadi mi sirotinja raja,
Sve tužeći na Musu prokleta?" 75
„Bogme, care, još nije vrijeme!"
Tako stade jošte mesec dana.
Opet šeta care Sulejmane,
„Je l' vrijeme Kraljeviću Marko?"
Tada reče Kraljeviću Marko: 80
„Jeste vreme, care, gospodine!"
Pa pošeca Kraljeviću Marko,
On otide Novaku kovaču,
„Da mi kuješ sablju okovanu,
Kakvu prije kovao nijesi." 85
Odmah Novak sablju sakovao,
Dva kovača i tri pomagača,
Od nedelje do druge nedelje,
Dokle britku sablju sakovali.
Tad otide Kraljeviću Marko, 90
„Je l’ gotova, Novače kovače?"
„Eto sablja, eto nakovanja,
Ti ogledaj sablju kaka ti je!"
Manu sabljom Kraljeviću Marko,
Nakovanju pola presekao! 95
„O, boga ti, Novače kovače,
Jesi l’ koju bolju sakovao?"
„Kad me pitaš, pravo ću ti kazat,
Jesam jednu bolju sakovao,
Bolju sablju, a boljem junaku! 100
Kad otide Musa u primorje.
Što sam njemu sablju sakovao,
Kad udari nakozanju njome,
Ni trupina zdrava ne ostade!"
Naljuti se Kraljeviću Marko, 105
„Pruži ruku, da ti sablju platim
Oseče mu do ramona ruku,
„Da ne kuješ ni bolju, ni grđu!"
I dade mu stotinu dukata,
„Da se hraniš za života tvoga!" 110
Pa otide u novu mehanu
I pojaha debela šarana.
Ode Marko zemljom i svijetom,
Sve se skita. a za Musu pita!
Sretoše se u klisure tvrde, 115
U klisuru tvrda Kačanika.
Al’ govori Kraljeviću Marko:
„Deli Musa, uklon’ mi se s puta!"
No mu reče Musa Kesedžija:
„Prođi Marko, ne zameći kavgu, 120
A ja ti se ukloniti neću!
Ako te je kraljica rodila,
Na čardaku, na meku dušeku,
U čistu te svilu zavijala,
A zlaćenom žicom povijala; 125
Ranila te medom i šećerom!
A mene je ljuta Arnautka,
Kod ovaca na ploči rodila,
U crnu me struku zavijala,
A kupinom lozom povijala, 130
Ranila me skrobom ovsenijem!
I još me je često zaklinjala,
Da se nikom ne uklonim s puta!"
Kad to viđe Kraljeviću Marko,
On poteže svoje bojno koplje, 135
Deli Musi u prsi junačke!
Al' je Musa topuz poturio,
Prebi mu ga na dve polovine,
Pa poteže svoje bojno koplje,
Gađa Marka u prsi junačke! 140
Al’ je Marko topuz poturio,
Prebi mu ga na tri polovine!
Potegoše perne buzdovane,
Stadoše se njima udarati,
Topuzima pera polomiše. 145
Pa podbiju sablje okovane
I sablje su oni izlomili.
Od dobrije' konja odsedoše,
Dovate se u kosti junačke,
Nosiše se letnji dan do podne. 150
No govori Kraljeviću Marko:
„Čuješ, more, Musa Kesedžija,^
Ja l' omani, ja li da omanem?
Tad omanu Musa Kesedžija,
Dade Marka u zelenu travu. 155
Al’ povika Kraljeviću Marko:
„Đe si danas posestrimo vilo,
Ne l’ si mene božju vjeru dala,
Da ćeš mene u nevolji biti!"
A vila mu iz oblaka viče: 160
„Ne l' sam tebe bolan govorila,
Da ne činiš u nedelju kavgu!
Đe su tebe guje iz čarape?
Drugo tebe pomoći ne mogu!"
No s' okrenu Musa Kesedžija, 165
Đe no vila s Markom progovara.
No da vidiš Kraljevića Marka,
On dovati noža iz čarape,
Te raseče Musu Kesedžiju,
Od učkura do bijela grla! 170
Mrtav Musa pritiskao Marka,
Pa se Marko izvadit ne može!
Marko grčki Šarcu progovara:
„Ne daj, Šaro, svoga gospodara!"
Primače se debeli Šarine, 175
Te dovati za perčin Turčina,
Te se diže Kraljeviću Marko,
Pa zagleda Musu Kesedžiju,
Kad u njega tri srca junačka!
Jedno mu se bilo zamorilo, 180
A drugo se jako razbrektalo,
Na trećemu ljuta spava guja!
„Mol’ se bogu, Kraljeviću Marko,
Što se nisam prije probudila,
Od tebe bi trista jada bilo!” 185
Marko njemu odsiječe glavu,
Odnese je caru Sulejmanu.
