Краљевић Марко, Малета хајдук и Анђелија љуба

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Краљевић Марко, Малета хајдук и Анђелија љуба

Гором јаше Краљевићу Марко,
С њиме јаше Анђелија љуба.
Ал' говори Краљевићу Марко:
„Бога теби, Анђелијо љубо!
„Ти запивај, танко гласовито, 5
 „Гласовито иза свега гласа.“
Ал' је она њему говорила:
„Од' отолен, Краљевићу Марко!
„Ја ти теби пивати несмидем,
„Пиват теби кроз горицу црну, 10
„Јер се бојим Малете хајдука,
„И његових до шеснајст другова.
„Док сам била ја код мајке млада,
„Трипут ме је Малета просио;
„А ја сам се висом поносила, 15
„Да се млада удавати нећу,
„Па се удах за тебе, мој Марко!
Ал' је њојзи бесједио Марко:
„Ти се небој Малете хајдука,
„Ни његових до шеснајст другова.“ 20
Када љуба ричи разумила,
Она пива танко гласовито,
Она викну, ко кад јелен рикну,
А њу чује Малета хајдуче,
Он с' удара руком по колину: 25
„Ајме мени до шеснајст другова!
„Ено кује Анђелије љубе,
 „Ђе ћемо је ми сад дочекати?
„Дочекати под каменом стином.“
Они одоше под камену стину, 30
Па сједоше под камену стину.
Из далека опази их Марко
Он упали оба топа своја,
Тер убије до шеснајст хајдука,
С Малетом се о плећа ћапио. 35
Гонили се литњи дан до подне,
А од подне до попасна доба.
Већ из Марка црна крвца капа,
Из Малете бјела пиња иде,
Како су се они уморили. 40
Ал' је куја невјерна љуба.
Ал' повикну Малета хајдуче:
„Бог дао теби, Анђелије љубо!
„Ти помози мени али Марку.
Неће љуба да помаже Марку, 45
Веће хоће Малети хајдуку.
Ал' говори Малета хајдуче:
„Бог дао теби, Анђелијо љубо!
„Одтргни му ти бријетку ћорду,
„Па ти сици Марка по појасу, 50
„Ми неби-ли сахранили Марка.“
Ал је Марку добра срећа била,
Неморе му сабља сјећи свиле.
Али викну Краљевићу Марко:
„Бре берија, ујаче Никола ! 55
„Што си се ти за букву сакрио?
„Ево видиш, да изгубих главу!“
Хити оком Малета хајдуче,
А Николе чути ни видити.
Трже ноже иза паса Марко, 60
Па убада Мату више паса,
Паде мртав Малета на земљу.
Стаде гледат' Краљевићу Марко,
Колика су у њем срца била.
У њемн су до три срца била: 65
Једно му се срце уморило,
Друго му се само разиграло,
А треће му за бој и незнаде.
На трећему шара змија спава,
Па говори Краљевићу Марку: 70
„Мол' се богу, гдје сам ја спавала;
„Била бих те ја жива прождрла.“ –
Стаде бјежат' Анђелија љуба,
Ал' говори Марко својој љуби:
„Стани, љубо, стани невирнице, 75
„Неш утећи нит однити главе,
„Да си вила, неби ми утекла,
„Да си вила, па да имаш крила!“
Скочи Марко и два и три пута
Тер уфати љубу за десницу 80
Па је њојзи говорио Марко:
„Бога теби, Анђелијо љубо!
„Ал' ми волиш свитлит' док вечерам,
„Ал' ми волиш освитлати ћорду?“
А љуба је говорила Марку: 85
„Волим теби свитлит' док вечераш,
„Него теби освитлати ћорду.“
Води ј' Марко каменој биртији,
Па узимље праха и сумпора,
Себ' дозива вина и ракије 90
И дебела овнујскога меса,
И дозива хлеба бијелога.
Па помаза праха и сумпора,
Па помаза љуби по косама,
Па запали љуби својој косе. 95
Али љуби изгорише косе.
Кад јој дође до очију црних,
Ал' говори Анђелија љуба:
„Трн' де, Марко, и ти ватру оту,
„Да негоре очи моје црне, 100
„Које с' доста на те намигнуле.“
Мучи Марко, ништа недивани,
Винце пије, а прегриза месо.
Када дође до њезиних уста,
Ал' говори Анђелија љуба: 105
„Трн' де ватру, Краљевићу Марко!
„Да негоре бјела уста моја,
„Која су те доста пољубила.
Мучи Марко, ништа недивани,
Пије вино, а прегриза месо. 110
Када дође до њезиних руку,
Ал' говори Анђелија љуба:
„Трни ватру, Краљевићу Марко!
„Да негоре бијеле руке моје,
„Које су те доста огрлиле,“ 115
Мучи Марко, ништа недивани,
Винце пије, а месо прегриза.
Када дође до њезиних дојка,
Ал' говори Анђелија љуба:
„Трн' де ватру, Краљевићу Марко! 120
„Да неизгоре б'јеле дојке моје,
„Које су ти два сина храниле :
„Обадва ти куга уморила!“
„Када Марко ричи разумио
Он потеже бритку ћорду своју, 125
Тер одсиче невирници главу. –

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој хрватској Крајини и у турској Хрватској; сабрао Лука Марјановић; Свезак I, у Загребу 1864., трошком и тиском А. Јакића. стр. 38-41.