Kraljević Marko, Maleta hajduk i Anđelija ljuba
Gorom jaše Kraljeviću Marko,
S njime jaše Anđelija ljuba.
Al' govori Kraljeviću Marko:
„Boga tebi, Anđelijo ljubo!
„Ti zapivaj, tanko glasovito, 5
„Glasovito iza svega glasa.“
Al' je ona njemu govorila:
„Od' otolen, Kraljeviću Marko!
„Ja ti tebi pivati nesmidem,
„Pivat tebi kroz goricu crnu, 10
„Jer se bojim Malete hajduka,
„I njegovih do šesnajst drugova.
„Dok sam bila ja kod majke mlada,
„Triput me je Maleta prosio;
„A ja sam se visom ponosila, 15
„Da se mlada udavati neću,
„Pa se udah za tebe, moj Marko!
Al' je njojzi besjedio Marko:
„Ti se neboj Malete hajduka,
„Ni njegovih do šesnajst drugova.“ 20
Kada ljuba riči razumila,
Ona piva tanko glasovito,
Ona viknu, ko kad jelen riknu,
A nju čuje Maleta hajduče,
On s' udara rukom po kolinu: 25
„Ajme meni do šesnajst drugova!
„Eno kuje Anđelije ljube,
„Đe ćemo je mi sad dočekati?
„Dočekati pod kamenom stinom.“
Oni odoše pod kamenu stinu, 30
Pa sjedoše pod kamenu stinu.
Iz daleka opazi ih Marko
On upali oba topa svoja,
Ter ubije do šesnajst hajduka,
S Maletom se o pleća ćapio. 35
Gonili se litnji dan do podne,
A od podne do popasna doba.
Već iz Marka crna krvca kapa,
Iz Malete bjela pinja ide,
Kako su se oni umorili. 40
Al' je kuja nevjerna ljuba.
Al' poviknu Maleta hajduče:
„Bog dao tebi, Anđelije ljubo!
„Ti pomozi meni ali Marku.
Neće ljuba da pomaže Marku, 45
Veće hoće Maleti hajduku.
Al' govori Maleta hajduče:
„Bog dao tebi, Anđelijo ljubo!
„Odtrgni mu ti brijetku ćordu,
„Pa ti sici Marka po pojasu, 50
„Mi nebi-li sahranili Marka.“
Al je Marku dobra sreća bila,
Nemore mu sablja sjeći svile.
Ali viknu Kraljeviću Marko:
„Bre berija, ujače Nikola ! 55
„Što si se ti za bukvu sakrio?
„Evo vidiš, da izgubih glavu!“
Hiti okom Maleta hajduče,
A Nikole čuti ni viditi.
Trže nože iza pasa Marko, 60
Pa ubada Matu više pasa,
Pade mrtav Maleta na zemlju.
Stade gledat' Kraljeviću Marko,
Kolika su u njem srca bila.
U njemn su do tri srca bila: 65
Jedno mu se srce umorilo,
Drugo mu se samo razigralo,
A treće mu za boj i neznade.
Na trećemu šara zmija spava,
Pa govori Kraljeviću Marku: 70
„Mol' se bogu, gdje sam ja spavala;
„Bila bih te ja živa proždrla.“ –
Stade bježat' Anđelija ljuba,
Al' govori Marko svojoj ljubi:
„Stani, ljubo, stani nevirnice, 75
„Neš uteći nit odniti glave,
„Da si vila, nebi mi utekla,
„Da si vila, pa da imaš krila!“
Skoči Marko i dva i tri puta
Ter ufati ljubu za desnicu 80
Pa je njojzi govorio Marko:
„Boga tebi, Anđelijo ljubo!
„Al' mi voliš svitlit' dok večeram,
„Al' mi voliš osvitlati ćordu?“
A ljuba je govorila Marku: 85
„Volim tebi svitlit' dok večeraš,
„Nego tebi osvitlati ćordu.“
Vodi j' Marko kamenoj birtiji,
Pa uzimlje praha i sumpora,
Seb' doziva vina i rakije 90
I debela ovnujskoga mesa,
I doziva hleba bijeloga.
Pa pomaza praha i sumpora,
Pa pomaza ljubi po kosama,
Pa zapali ljubi svojoj kose. 95
Ali ljubi izgoriše kose.
Kad joj dođe do očiju crnih,
Al' govori Anđelija ljuba:
„Trn' de, Marko, i ti vatru otu,
„Da negore oči moje crne, 100
„Koje s' dosta na te namignule.“
Muči Marko, ništa nedivani,
Vince pije, a pregriza meso.
Kada dođe do njezinih usta,
Al' govori Anđelija ljuba: 105
„Trn' de vatru, Kraljeviću Marko!
„Da negore bjela usta moja,
„Koja su te dosta poljubila.
Muči Marko, ništa nedivani,
Pije vino, a pregriza meso. 110
Kada dođe do njezinih ruku,
Al' govori Anđelija ljuba:
„Trni vatru, Kraljeviću Marko!
„Da negore bijele ruke moje,
„Koje su te dosta ogrlile,“ 115
Muči Marko, ništa nedivani,
Vince pije, a meso pregriza.
Kada dođe do njezinih dojka,
Al' govori Anđelija ljuba:
„Trn' de vatru, Kraljeviću Marko! 120
„Da neizgore b'jele dojke moje,
„Koje su ti dva sina hranile :
„Obadva ti kuga umorila!“
„Kada Marko riči razumio
On poteže britku ćordu svoju, 125
Ter odsiče nevirnici glavu. –
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
