Краљевића Марка надмудрила дјевојка
Сиротује сирота дјевојка:
Каде руча, она не вечера,
Кад састави ручак и вечеру,
Онда јој је руха недостало;
Ал’ је зато добре среће била: 5
Испроси је Краљевићу Марко,
А препроси војевода Јанко,
Прстен дао Уступчићу Павле.
Дигоше се сва три младожење,
Сваки води хиљаду сватова, 10
Право иду двору дјевојачком:
Напред Марко, а за Марком Јанко,
А за Јанком Уступчићу Павле.
Осврте се Краљевићу Марко,
Па бесједи војеводи Јанку: 15
"Куд си ми се подигао Јанко,
Што с’ толике свате потрудио,
И толике коње поморио,
Кад то није за тебе дјевојка,
Већ за мене Краљевића Марка?" 20
Јанко ћути, ништа не говори,
Већ с’ окрену к Уступчићу Павлу,
Па је њему тихо бесједио:
"Куд си ми се подигао, Павле,
Што с’ толике свате потрудио, 25
И толике коње поморио?
Нит је твоја, ни моја дјевојка,
Већ сокола Краљевића Марка!"
Павле ћути, ништа не говори,
Веће језди напред пред сватови. 30
Кад су били близу бијела двора,
Далеко их угледала мајка,
Весела је пред њих ишетала,
И господско коло изводила.
По тројицу у двор уводила: 35
Сади кума једног до другога,
Старог свата једног до другога
Младожењу једног до другога,
Па се онда сватом окренула:
"Ви остали кићени сватови! 40
Изволите, добри пријатељи!"
Кад се свати мало одморише,
Подиже се Краљевићу Марко,
Па извади сабљу димишћију.
Па је метну себи на кољена, 45
И Јанку се онда окренуо,
Па је њему тихо говорио:
"Чујеш ли ме, војевода Јанко,
И ти с њиме Уступчићу Павле,
Извадимо три златне јабуке, 50
Положимо три златна прстена,
Нек изведу љепоту дјевојку,
Нека бира, чију ће јабуку,
Ил’ јабуку, или прстен златан:
Машила се за коју јој драго, 55
Онога је љепота дјевојка!"
Ту су Марка одмах послушали:
Извадише три златне јабуке,
Положише три златна прстена,
Изведоше љепоту дјевојку, 60
Па говори Краљевићу Марко:
"Чујеш ли ме, љепото дјевојко,
Саде бирај, чију ћеш јабуку,
Ил' јабуку, или прстен златан!"
Кад дјевојка ријечи разабрала, 65
Сирота је, ал' је мудра била,
Бесједила Краљевићу Марку:
"Богом куме, Краљевићу Марко,
Стари свате, војводо Јанко,
И остали кићени сватови, 70
Богом браћо, добри пријатељи,
Јабука је дјечина забава,
А прстен је јуначка биљега:
Ја ћу поћи за Уступчић-Павла!"
Кад је Марко ријечи разабрао, 75
Цикну Марко као горско звијере,
Удари се руком по кољену,
Па бесједи сироти дјевојки:
"Кучко једна, сирото дјевојко,
Моро те је когод научити, 80
Веће казуј, ко те научио?"
Одговара сирота дјевојка:
"Мили куме, Краљевићу Марко,
Твоја ме је сабља научила!"
Тад се Марко на њу насмијао, 85
Па је њојзи тихо говорио:
"Срећа твоја, љепото дјевојко,
Што се ниси јабуке машила,
Ил’ јабуке, ил’ прстена златна,
Вјера моја тако ми помогла! 90
Обје бих'ти одсјекао руке;
Нити би се наносила главе.
Ни на глави зеленога вијенца!"
