Крајње куће
| ←Летњи дани | Крајње куће Писац: Милета Јакшић |
Кућице беле
На крају села
Мале и неугледне...
Ту где је оскудица
Своје гнездо сплела
И природа је неправедна била
Па им лепоте одрекла своје:
Бедни кућерци стоје
И гледе, гледе целога века —
Докле пролеће негде блиста —
Како из јама и јендека
Коприва расте, коров листа,
Биљка презреног сиромашког краја
А мирисом их горким запаја —
Њих што свој терет сносе и ћуте,
Дивља, опора душа апте и кукуте.
22. VI 1923.
Извор
[уреди]- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 75
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
|